Radar Forum, Bojan Pajtić i Vida Ognjenović: Studenti, ne dajte da vas korumpiraju

Vaš omiljeni podkast, koji je i u novoj godini pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", startuje odmah posle novogodišnjeg dočeka! Nenad Kulačin i Marko Vidojković ulepšaće vam ulazak u 2025. analizom izostanka Aleksandra Vučića sa otvaranja brze deonice Šabac - Loznica, neskrivenom radošću zbog propasti predsednikovog frik šoua u Sava centru, te euforijom zbog hapšenja Nenada Nešića. Gost je i u ovoj novogodišnjoj epizodi deda mraz sa Nova S, Slobodan Georgiev! Za razliku od prošle godine, Sloba je ovog puta umereni optimista. On je detaljno analizirao batrganje vlasti pod studentskim blokadama, iznoseći niz argumentovanih pretpostavki šta sve može da se dogodi u narednih 365 dana. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako je BIA preporodila Vulina. DLZ, samo na našem portalu! Pomozite da emisija nastavi da postoji donacijama na PayPal [email protected] ili pretplatom na patreon.com/ucutatinecemo

Pred vama je poslednja epizoda podcast-a "Snaga uma" koja će biti emitovana na portalu "Nova". Iako je poslednja, nije posvećena kraju jedne ere koliko naziranju nove, kao i nadi koju nam ulivaju studenti sa svojim neumoljivim zahtevima. Žaklina Tatalović, novinarka i reporterka TVN1 iz prvih redova ima uvid u studentske blokade od početka, kao što i tokom svih ovih godina prati sve vidove protesta i građanskih borbi. U čemu se studentske blokade razlikuju od ranijih protesta? Kako to sve izgleda iz Žaklininog ugla i šta je sve videla na terenu? Kako se menja ponašanje vlasti, ali i ponašanje takozvanih režimskih medija? Ovo su samo neke od tema kojih se Žaklina dotakla u razgovoru koji je pred vama.

Decu na vreme treba naučiti druženju, komunikaciji sa ljudima i ljubavi prema prirodi, pričaju u novoj Mamazjaniji Jelena Ivanović Tomašević, vlasnica modne agencije “J’s Management” i glumac Branislav Tomašević, roditelji tri dečaka, od kojih najstariji ima već 18 godina. Tokom pandemije, Tomaševići su vreme provodili u prirodi, na selu, u vikendici u blizini Gornjeg Milanovca, a ovaj period bio je dragocen pre svega za decu. „Naučili su sve da rade, da hrane životinje, seku drva, lože vatru, toliko im se to dopalo, da Dušan, najstariji sin, sad ume sam ponekad da ode tamo i provodi vreme, brinući o kući i okolini. Dešava se i da navije sat u 4 ujutru, kako bi ustao i slušao kosove i uživao u svitanju, što je neprocenjivo za svakog čoveka da oseti, posebno mladog“, kaže Branislav. Dok se Jelena nadovezuje da je osećaj za prirodu naučio od oca, kojeg je posmatrao šta radi i kako se ophodi prema seoskim poslovima i kući. „Mi smo deci prvi i najvažniji primer i sve što znaju, naučili su od nas“, kaže Jelena, koja objašnjava kako je imala priliku da decu podiže u inostranstvu, ali je ipak izabrala Srbiju. „Mogli smo da živimo na Zapadu, ali ja sam se ipak odlučila za našu sredinu, jer ovde imaju bake i deke, mogu da žive i u gradu i da upoznaju selo, domaću hranu. Ipak, koliko god da su osetili život u prirodi, znaju kako je i van granica ove zemlje, jer kad god imamo priliku vodimo ih na putovanja“, priča Jelena. Osmeh na licu, ljubav, tolerancija, uvažavanje i bezrezervna podrška, tajna su njihovog braka i opstanka porodice. „Deca znaju da cene našu intimu i potrebu da nekad budemo sami, da otputujemo bez njih, a od oni ostanu sa bakama, to su naučili od malih nogu. Imamo porodični kalendar gde upisujemo ko gde i kad ide i tu se dogovaramo i za zajedničko, porodično vreme“, pričaju Tomaševići. Da je porodica na prvom mestu, slažu se oboje, a opstanak normalne porodice moguć je samo uz neke neophodno postavljanje prioriteta, ulaganje i dogovor, tako da niko ne radi nešto što će nekome od njih nauditi ili poremetiti sklad koji toliko čuvaju. „Važno je da niko ne bude remetilački faktor“, uz osmeh dodaje Branislav, koji kaže da ako su svi u porodici dobro, za sebe će se lako pobrinuti, ali prioriteti moraju da se znaju i ne menjaju.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ugostio je kao izazivač u dvadeset prvoj epizodi Radar Foruma Vidu Ognjenović, književnicu, rediteljku i nekadašnju ambasadorku Srbije u Norveškoj i Danskoj, a koja je nedavno izabrana u SANU. Kroz razgovor je istaknut značaj građanske hrabrosti, posebno u kontekstu prošlih i sadašnjih generacija, kao i potreba za obnovom pravne države i borbom protiv medijskog mraka. Ognjenović je podelila svoja sećanja na političku borbu tokom devedesetih, dok je Pajtić apelovao na starije generacije da podrže omladinski bunt i preuzmu aktivniju ulogu u društvenim promenama. Dotakli su se i tema obrazovanja, korupcije i evropskih integracija. Ognjenović je evocirala svoje diplomatsko iskustvo, a Pajtić je istakao urušavanje institucija pod teretom loše politike. Diskusija je obeležena pozivom mladima da istraju u svojim zahtevima. više na www.radar.rs

Pred vama je specijalna epizoda podcast-a Snaga uma sa diplomiranom terapeutkinjom i psihološkinjom Marijom Hadžović, autorkom programa "Harmonija duše", koju realizujemo uz pomoć i podršku "Plazme", koja nas uoči praznika poziva da delimo radost, ali i "Plazmu", uz poruku "Jedna tebi, jedna meni". Marija je govorila o svim izazovima u deljenju emocija, vremena i života. Koliko je teško deliti stres sa bliskim ljudima bez prenosa tog istog stresa na njih? Zašto nam je lako da se veselimo zajedno, ali je opet mnogima teško da podele sreću i radost? Kako se deli zahvalnost i kako pravilno učiti decu zahvalnosti od malih nogu? Najzad, kako se uči deljenje života? Ovo su samo neke od tema toplog, ali i veoma poučnog razgovora koji je pred vama?

Nova epizoda podcast-a koji će nadživeti ovaj režim, ali je do tad pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se ložili do izbezumljenosti na protest na Slaviji, smejali su se Gašiću koji sedi u busu iza podivljalog Vučića, a podsetili su gledaoce da im nikada nije bio problem da se odreknu i više od jednog fakultetskog semestra za dobrobit Srbije. Gost je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Ognjen Radonjić. Momci su sa profom napravili presek stanja u srpskom društvu i analizirali tok studentskog protesta. Radonjić je govorio o tome kada očekuje pad režima, kakav taj pad može biti, ali i ko će praviti novo srpsko društvo, kada ovo jednom sve prođe. U magarećem kutku shvatićete da rđavom Šapiću najviše smetaju novinari. PayPal: [email protected] patreon.com/ucutatinecemo DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa prof.dr Ivankom Popović, univerzitetskom profesorkom, nekadašnjom rektorkom Beogradskog univerziteta. Prof.dr Popović je govorila o ranijim studentskim aktivnostima, kao što je poništavanje doktorata Siniše Malog, o studentskom organizovanju, načinu na koji većina studenata danas živi, o njihovoj zrelosti u koju je mogla da se uveri mnogo puta kroz karijeru, o ulozi Proglasa i građana koji ih podržavaju, kao i o značaju studentskog ujedinjavanja u ovom obimu.

Pred vama je specijalna epizodu podcast-a „Snaga uma“, posvećena važnoj temi finansijske pismenosti i preduzetničkog duha, pre svega kod mladih, koju realizujemo uz pomoć prijatelja podcast-a, OTP banke, koja je pokrenula Generator EDU - novi, osmi po redu ciklus konkursa posvećen nagrađivanju ideja koje unapređuju finansijska znanja dece i mladih. Nemanja Glavinić iz inicijative „Dostignuća mladih u Srbiji“ podelio je svoja znanja na temu podizanja finansijske pismenosti kod mladih, na osnovu bogatog iskustva iz rada sa srednjoškolcima i mladima širom Srbije. Više informacija o konkursu Generator EDU, koji organizuje OTP banka, potražite na: generator.otpbanka.rs

Egocentrizam, sebičluk, nedostatak empatije, osobine su koje „krase“ sve više dece u osnovnim školama, koja nasilnim ponašanjem privlače pažnju, dok školstvo propada, priča u novoj Mamazjaniji profesorka srpskog jezika i književnica Danijela Kvas, koja opisuje kako izgleda atmosfera u učionicama i zašto je prvi put, nedavno, poželela da napusti posao koji voli. O nasilju u školama koje kreće od najnižih razreda i tužakanja učiteljici, učenici stižu do ozbiljnih situacija kada vršnjačko nasilje prelazi u digitalno, seli se na društvene mreže što ga čini javnim. „Nasilja među decom bilo je oduvek, ali danas ono ima daleko veće razmere jer deca jedna drugu izlažu javnom sramu preko mreža koje njihova generacija prati. I kao posledicu malog nasilnika i njegove žrtve, imaćemo društvo u kojem žive oštećeni ljudi sa teškim traumama. To moramo da preveniramo tako što ćemo ponovo, nekad neosvojivi trojac, učenik, roditelj, nastavnik, staviti na pijedestal“, objašnjava Danijela. Zbog sunovrata srpskog školstva, sve težih uslova za rad, niskih plata, ali pre svega nepostojanja autoriteta i omalovažavanja najuticajnijih ljudi u državi, prvi put, kaže, razmišlja da napusti posao koji voli i radi ga decenijama. „Odakle nekome pravo da nam se onako obraća. To deca čuju, vide, to je podrivanje našeg autoriteta kao prosvetnih radnika, ljudi koji treba decu nečemu da nauče, da ih pripreme za svet, za život. Mi, odrasli smo model ponašanja koji oni preslikavaju. Ako nam jutarnji programi počinju tragedijama, crnim vestima, teškim temema, a od dece u tim programima ni traga, a potom tokom dana gledaju jutjubere, influensere koji nemaju ništa pametno da kažu, gde je nasilje izraženo u govoru, pesmama i slično, ne možemo ni očekivati da se ponašaju primereno“, kaže profesorka. Nisu roditelji krivi, oni rade najbolje što mogu, ali i u tome prave nesvesne greške. „Prezaštićuju decu jer im ne posvećuju dovoljno vremena, zbog posla, obaveza. Dovoze kolima učenike sedmog, osmog razreda u školu, što je neverovatno. Kupuju im skupe telefone, patike, odeću, kupuju ih na neki način. Deci to nije potrebno, ona žele ljubav i pažnju. Nedavno sam u okviru akcije, vezano za lektru koiju radimo, rekla deci da donesu kolače od kuće da ih svi podelimo. To je kod pojedinih roditelja naišlo na otpor, jer oni nemaju vremena i smatrali su da nije na mestu što zahtevam tako nešto“, priča Danijela. Vraćanje pravom sistemu vrednosti, buđenje empatije kod dece i prevencija vršnjačkog nasilja jedino je moguće kroz jačanje duhovnog nad materijalnim. „Ako deci dajemo ljubav, ako više čitaju knjige, a manje vremena provode ispred ekrana, i ako im posvećujemo dovoljno pažnje i razgovora, postoji šansa da se vrate prave vrednosti i da nastavnici i roditelji ponovo budu autoritet kao što to i zaslužuju“, zaključuje Danijela Kvas.

U najnovijoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković razmatrali su koja nacistička kapa najbolje stoji premijeru Čeli, izrazili želju za što češćim konferencijama za štampu iz predsedništva, pozdravili umeće brazilske điu đice jednog od studentskih heroja i pokušali da dokuče šta će se s nama desiti kada Ameri lupe sankcije ruskom NIS-u. A onda, gost! Goran Ješić, jedan od prvih junaka aktuelnih protesta, čovek koji je zbog odbrane studenta završio dvadesetak dana u pritvoru, a koji u subotu osniva svoj politički pokret, izneo je stavove o protestu, studentima, budućnosti, odnosno kraju režima, a vesela atmosfera u studiju pomogla mu je da se potpuno opusti i počne da koristi poželjan rečnik u našem podkastu. U Magarećem kutku moći ćete da vidite da se kod Fifi ništa nije promenilo od prošlog pojavljivanja u medijima. Pomozite rad autora donacijom na PayPal [email protected] ili pretplatom na patreon.com/ucutatinecemo.