Papine neostvarene želje

Dobro došli u LXXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U fokusu ove epizode je Savezna Republika Nemačka, rezultati izbora, mogući scenariji i promene koje se očekuju u toj zemlji sa novom vladom koju će predvoditi Fridrih Merc. Povratak demohrišćana na vlast u Berlinu imaće veliki uticaj na EU, kao i na odnose Evrope sa Amerikom, Rusijom i Kinom. San o Nemačkoj kao „Velikoj Švajcarskoj” bio je ozbiljno uzdrman ruskom invazijom na Ukrajinu a definitivno je pokopan povratkom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu. Izjave budućeg kancelara Merca da svet neće čekati Nemačku, da je neophodna emancipacija od Amerike, kao i reforme unutar EU s ciljem dubljih integracija – ako ne svih članica, onda onih koje kolokvijalno naziva „dobrovoljcima” – indikator su da su u Nemačkoj spremni da rade sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom na izgradnji evropske suverenosti i geostrateške autonomije.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u novo izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Povratak Donalda Trampa na vlast u Beloj kući ubrzao je kraj "Pax Americana" i globalističkog pogleda na svet i istovremeno skinuo prašinu sa imperijalističko-blokovskog pristupa spoljnoj politici. U ovoj epizodi bavimo se položajem Srbije i našeg regiona u sve evidentnijoj pripremi nove podele sveta i distribucije moći u našem regionu, na kontinentu i na planeti. Srbija je od obnove državnosti pre dva veka u problemu jer se doživljava kao produžena ruka Rusije zbog čega su zapadne sile igrale na kartu drugih naroda na Balkanu: ne zato što su nešto imale protiv Srba već protiv Rusa. I pored te proste jednačine, koja je na snazi 200 godina, vrlo mali broj srpskih lidera je prilagođavao politiku toj činjenici i razmišljao glavom a ne stomakom. Zato se Srbija često nalazila na pogrešnoj strani istorije ili primorana da plaća previsoku cenu svoje "ispravnosti". Pokušaj predsednika Vučića da imitira Tita držeći, prividno, Srbiju podjednako blizu ili distanciranu od svih ključnih aktera na geopolitičkoj sceni ima smisla za njegovu političku karijeru i opstanak na vlasti, ali je na srednji i dugi rok pogubno po Srbiju. Ne samo zato što Vučić nije Tito a Srbija bivša Jugoslavija već zato što je svet bitno drugačiji od onoga u drugoj polovini 20. veka.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Katoličkom crkvom i papom Bergoljom koji je u prethodnih 12 godina promenio u dobroj meri spoljnu politiku Vatikana. Pre četvrt veka, u godini velikog Jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno, Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra pulsirali su dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, na početku godine malog Jubileja, sve češće i jače se čuju trube apokalipse.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je LXXII  izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Predsednik Donald Tramp počeo je svoj drugi mandat u Beloj kući uz zvuk svakodnevnih dekreta i predsedničkih izvršnih naredbi. Koliko god izgledalo kao industrijska proizvodnja objavljivanje akata iz Bele kuće, neće dostići produktivnost Frenklina Ruzvelta koji je potpisao 93 dekreta u prvih 100 dana u Ovalnoj sobi. Od Drugog svetskog rata do danas američki interesi bili su uvijeni u oblande međunarodnih pod izgovorom da je globalna supremacija jedina alternativa za američki izolacionizam. Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući predstavlja raskid sa tom tendencijom i povratak nacionalističkoj interpretaciji američkih interesa. Velika je razlika između Trampa od pre osam godina i današnjeg. Istina je da je Donald iz 2016. godine bio mlađi, energičniji, britkiji, ali sada tačno zna šta želi i u novoj administraciji ima tek par važnih figura koje nisu totalno odane Trampu, za razliku od prvog mandata kada je morao da se suočava sa Matisom, Boltonom, Tilersonom, Pompeom…Na startu prvog mandata Tramp je bio u defanzivi i u Vašingtonu se osećao kao „uljez” primoran da pravi kompromise sa protivnicima jer nije imao ni izbliza dovoljno veliki broj ljudi, njemu odanih, s kojima bi mogao da se obračuna sa birokratsko-tehnokratskim aparatom.Danas je Tramp popularniji nego ikada i oseća se autorizovanim od američkih građana da realizuje dve misije: unutrašnju i spoljnu. Prva je obračun sa federalnim birokratskim aparatom i agencijama, a druga je učvršćivanje pozicije SAD kao prve planetarne sile, bez ambicije da upravlja celim svetom ali čvrsto rešene da brani nacionalne interese, gde treba, kad treba i protiv koga treba. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 71. izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Turskoj i samim tim, neizbežno, Redžepu Tajipu Erdoganu. U poslednjih par godina turski predsednik je izrastao u velikog stratega na geopolitičkoj sceni. Ta transformacija je koincidirala sa, metaforički rečeno, Erdoganovim "zaljubljivanjem" u Jerusalim, odnosno ulaskom u borbu za prvog zaštitnika Palestinaca i Svetog grada. Da se razumemo, Erdogan nije izmislio ništa novo, niti je on motor imperijalnih ambicija Turske. Njegova bravura se ogleda, pre svega, u činjenici da je prepoznao koincidenciju povoljnog geopolitičkog momenta i jačanje identitetskog (nacionalnog i verskog) faktora u turskom korpusu, kao i činjenicu da većina Turaka nije više zagledana u Evropu i nema kompleks koji su nosili kao teret nakon gubitka imperije i poraza u Prvom svetskom ratu. Turgut Ozal, preteča Erdogana, početkom osamdesetih godina prošlog veka imao je nameru da lansira sinergijsku politiku panislamizma i panturkizma, pokazujući javno svoju religioznost i pevajući o Turskoj od Kine do Bosne. Otrovali su ga jer je bio kao petao iz Andrićeve priče, požurio je jednu deceniju, a Erdogan je stigao na vreme, taman kad treba. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Donald Tramp je 20. januara postao drugi predsednik u istoriji SAD koji se vratio u Belu kuću. Pre njega to je pošlo za rukom samo Groveru Klivlendu 1893. godine (prvi put je izabran 1885), prvom predsedniku iz redova demokrata nakon Američkog građanskog rata. Na našim pobedničkim postoljima najboljih, najgorih, najkontroverznijih i najprecenjenijih američkih predsednika nema ni Trampa ni Klivlenda, mada su i jedan i drugi među deset najgorih u gotovo dvoipovekovnoj istoriji. Nije isključeno da se na kraju drugog mandata Tramp ugura među tri najgora američka predsednika.Parametri na kojima smo zasnovali naša postolja američkih predsednika baziraju se, pre svega, na posledicama koje su proizveli prethodni stanovnici Bele kuće na Sjedinjene Američke Države i na celu planetu.Dakle, prema našem mišljenju, koje vredi koliko i svako drugo, najbolji američki predsednik je Teodor Ruzvelt, najgori Herbert Huver, najkontroverzniji Endrju Džekson a najprecenjeniji Džon F. Kenedi. Odgledajte specijalno izdanje podkasta “Georeport Željka Pantelića” a u narednim danima čitajte feljton na portalu Velike priče. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je ruski predsednik Boris Jeljcin, na opšte iznenađenje čitave nacije 31. decembra 1999. godine, predstavio Vladimira Putina kao svog naslednika, niko nije mogao da zamisli da će ostati u Kremlju 25 godina sa dobrim šansama da postane četvrti najdugovečniji vladar u hiljadugodišnjoj istoriji Rusije.Budući da mu novi Ustav omogućava da vlada do 2036. godine, Putin može da pretekne Staljina (vladao 29 godina), Mihaila I (32 godine) i Katarinu Veliku (34 godine provela na vlasti). Iz ove perspektive Petar Veliki (42 godina na tronu), Ivan Veliki (43 godine) i Ivan Grozni (50 godina) izgledaju nedostižni.Politika Kremlja i potezi Rusije u poslednje dve i po decenije ne bi bili bitno različiti da je kojim slučajem pre 25 godina, poslednjeg dana 1999. godine, Boris Jeljcin izabrao nekog drugog kandidata za svog naslednika. U očima dobrog dela Rusa Putin je obrazovan i razuman vođa čiji je cilj da odbrani ruski suverenitet od Zapada koji je ponizio Rusiju i nastavio bi da je ponižava da nije on došao na vlast.Tajna političkog uspeha Putina je što savršeno otelotvoruje razmišljanje današnjeg prosečnog Rusa, ideološki raspolućenog između obožavanja i poštovanja carske istorije i komunističke prošlosti, idealizacije imperatora i Staljina, nacionalističkog i internacionalističkog, sve izraženije frustracije i animoziteta prema Evropi. Takođe, Putin maestralno igra na kartu ukorenjenog straha Rusa od nereda i bezvlašća, prikazujući sebe kao jedinu branu od haosa i raspada.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ako je zaleđivanje sukoba ili smirivanje tenzija sinonim u našem vokabularu za mir ali ne i za razrešenje sporova, od Ukrajine, preko Bliskog istoka, do sve otvorenijeg sukoba između Kine i SAD, uključujući i Tajvan, onda je moguće da 2025. bude godina primirja. Rodonačelnik Narodne Republike Mao Cedung tvorac je čuvene rečenice "Veliki je haos pod nebeskim svodom, znači prilike su odlične". Maova opaska iz šezdesetih godina prošlog veka odnosila se na Kinu budući da je spremao tzv. Kulturnu revoluciju, ali se danas odlično venčava sa planetarnom pozornicom. Broj lidera koji u haosu i neredu vide priliku za sebe i imperijalne ili nacionalne ciljeve poprilično se povećao. Velika strategija nereda koju zagovaraju ili maksimalno koriste autokratski lideri jeste da se napravi novi multilateralni poredak sa jasno preciziranim sferama interesa. Haos i nered su politički koncept u kome se Si Đinping, Putin, Erdogan ali i Netanjahu i Tramp najbolje snalaze. Slikovito bi se moglo reći da su oni u svom elementu kada naviguju nacionalnim brodovima kroz oluje na otvorenom moru. Gde god vide nered ili haos pokušavaju da se ubace i izvuku maksimalnu korist za sebe i svoju politiku. Globalizacija je mrtva, planeta se uveliko deli na sfere interesa. Budući da je proces u toku, još uvek nisu uspostavljene čvrste i jasne granice i moguće je i dalje preskakati iz jednog u drugi blok ili igrati na više stolova. Međutim, kako vreme bude prolazilo, podela će biti sve jasnija i biće nemoguće preskočiti iz jednog u drugi bez velikih posledica ili tektonskih poremećaja. Donaldu Trampu će vrlo brzo objasniti u Vašingtonu, ne samo u Kongresu već i u Stejt departmentu, Pentagonu, ministarstvu ekonomije, da nije mudro ni svrsishodno nametati carine EU, odnosno Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje imaju ubedljivo najveći suficit u trgovini sa SAD, jer ne možeš da vodiš pregovore sa Rusijom i da pokazuješ mišiće Kini a da istovremeno "maltretiraš" svoje saveznike koji će ti biti potrebni da bi rešio pitanje Ukrajine i pobedio Kinu u trgovinskom ratu, pre nego što on preraste u pravi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi je na stolu postizborna scena Sjedinjenih Američkih Država, prvi koraci izabranog predsednika Donalda Trampa i sve jasnije profilisanje Ilona Maska kao "kalifa umesto kalifa". U prethodnih 125 godina samo četiri izborne trke za Belu kuću zaslužuju pridev istorijske: dolazak na vlast Teodora Ruzvelta – istina usled ubistva predsednika Vilijama Makinlija – Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta i Ronalda Regana. Teodor Ruzvelt je razbio monopole, posebno Džona Rokfelera, a bio je mnogo veći i opasniji nego što je danas Ilona Maska. Vudro Vilson je uveo SAD u Prvi svetski rat i dobio ga. Frenklin Ruzvelt je otac "Nju dila" i pobednik Drugog svetskog rata, Ronald Regan je lansirao Ameriku u tehnološku revoluciju i pobedu u Hladnom ratu. Zvuči kao neumesna šala stavljanje Trampa u prethodno pomenuto društvo. Njujorški tajkun nema štof svojih prethodnika da uđe u istoriju na glavna vrata, ali jeste činjenica da živimo u prelomnim vremenima, kako na unutrašnjem planu za Ameriku, tako i na spoljnopolitičkom sa tri ratna teatra: rusko-ukrajinski, Bliski istok i Tajvan. Trampov izbor može da uđe u istoriju i kao primer prvog političkog duopola u Beloj kući, odnosno presedana da SAD imaju dva predsednika, formalnog Trampa i neformalnog Ilona Maska. Bilo je u istoriji relativno dosta izuzetno uticajnih savetnika ili saradnika američkih predsednika, ali nijedan nije dostigao nivo Maskovog uticaja. Moglo bi se reći da je Ilon nešto između Mazarena, moderne Jovanke Orleanke i Raspućina: sveštenik, misionar i anarholiberal. Zvuči nespojivo i kontradiktorno, ali ne treba smetnuti s uma da Mask, po sopstvenom priznaju, ima bipolarni poremećaj ličnosti, plus Aspergerov sindrom i konzumira droge. Postavlja se pitanje: mogu li dvojica alfa mužjaka, Napoleona, Cezara, Kaligula ili Saurona da vode zajedno državu a da, pre ili kasnije, ne uđu u otvoren i bespoštedni sukob? Istorija nas uči da nije moguće i da je konflikt, više ili manje nasilan, neizbežan. Prva i najvažnija karakteristika neophodna da bi se ušlo u magični krug Donalda Trampa jeste vernost, a Ilon Mask nije nikome bio veran, čak ni samom sebi, ni u privatnom životu, ni u biznisu, a ni u politici. Koliko je Mask neveran, toliko je Tramp nepredvidiv i obratno.Dakle, pitanje nije da li će doći do sukoba Tramp–Mask, već kada će se to dogoditi. U međuvremenu će se iskristalisati i odgovor na pitanje da li će i koliko dugo će moći Tramp i Mask da vode zajedno Ameriku, kao formalni i neformalni predsednik SAD.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle tri epizode posvećene američkim izborima, vraćamo se u Evropu, u naš region i pitanju proširenja EU.Odgovorićemo na pitanje da li se sprema novi voz za članstvo u EU, zašto u Briselu imaju maglovite i nedorečene pozicije i pored toga što je tzv. zamor od proširenja prošao, ali još uvek nema elana za novo.Daćemo i odgovore gde se nalaze na evropskom putu Srbija, Crna Gora, Albanija, ali i Moldavija i Gruzija, odnosno ko ide u EU a ko bi u ruski i kineski svet.- Zašto Srbija nikada ne propusti priliku da propusti priliku, pogotovo evropsku?- Zašto Vučićevom režimu i DPS-u ne odgovara da Crna Gora brzo uđe u EU?- Da li će Albanija preteći Srbiju u procesu evropskih integracija?- Da li politička kriza i prevremeni izbori u Nemačkoj mogu da utiču na region?- Koga će Kalas izabrati za specijalnog izaslanika u dijalogu Beograda i Prištine?- Zašto u Moldaviji u dvoboju EU i Rusije pobeđuje Rumunija?- Da li Rumuni igraju pametnije od Srba u realizaciji nacionalnih ciljeva?- Zašto EU tretira na različit način Moldaviu i Gruziju?- Da li Gruzija postaje kavkaska Srbija?   Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.