Profesorka Danijela Kvas u podcastu Mamazjanija o vršnjačkom nasilju i opasnim dečjim uzorima

Egocentrizam, sebičluk, nedostatak empatije, osobine su koje „krase“ sve više dece u osnovnim školama, koja nasilnim ponašanjem privlače pažnju, dok školstvo propada, priča u novoj Mamazjaniji profesorka srpskog jezika i književnica Danijela Kvas, koja opisuje kako izgleda atmosfera u učionicama i zašto je prvi put, nedavno, poželela da napusti posao koji voli. O nasilju u školama koje kreće od najnižih razreda i tužakanja učiteljici, učenici stižu do ozbiljnih situacija kada vršnjačko nasilje prelazi u digitalno, seli se na društvene mreže što ga čini javnim. „Nasilja među decom bilo je oduvek, ali danas ono ima daleko veće razmere jer deca jedna drugu izlažu javnom sramu preko mreža koje njihova generacija prati. I kao posledicu malog nasilnika i njegove žrtve, imaćemo društvo u kojem žive oštećeni ljudi sa teškim traumama. To moramo da preveniramo tako što ćemo ponovo, nekad neosvojivi trojac, učenik, roditelj, nastavnik, staviti na pijedestal“, objašnjava Danijela. Zbog sunovrata srpskog školstva, sve težih uslova za rad, niskih plata, ali pre svega nepostojanja autoriteta i omalovažavanja najuticajnijih ljudi u državi, prvi put, kaže, razmišlja da napusti posao koji voli i radi ga decenijama. „Odakle nekome pravo da nam se onako obraća. To deca čuju, vide, to je podrivanje našeg autoriteta kao prosvetnih radnika, ljudi koji treba decu nečemu da nauče, da ih pripreme za svet, za život. Mi, odrasli smo model ponašanja koji oni preslikavaju. Ako nam jutarnji programi počinju tragedijama, crnim vestima, teškim temema, a od dece u tim programima ni traga, a potom tokom dana gledaju jutjubere, influensere koji nemaju ništa pametno da kažu, gde je nasilje izraženo u govoru, pesmama i slično, ne možemo ni očekivati da se ponašaju primereno“, kaže profesorka. Nisu roditelji krivi, oni rade najbolje što mogu, ali i u tome prave nesvesne greške. „Prezaštićuju decu jer im ne posvećuju dovoljno vremena, zbog posla, obaveza. Dovoze kolima učenike sedmog, osmog razreda u školu, što je neverovatno. Kupuju im skupe telefone, patike, odeću, kupuju ih na neki način. Deci to nije potrebno, ona žele ljubav i pažnju. Nedavno sam u okviru akcije, vezano za lektru koiju radimo, rekla deci da donesu kolače od kuće da ih svi podelimo. To je kod pojedinih roditelja naišlo na otpor, jer oni nemaju vremena i smatrali su da nije na mestu što zahtevam tako nešto“, priča Danijela. Vraćanje pravom sistemu vrednosti, buđenje empatije kod dece i prevencija vršnjačkog nasilja jedino je moguće kroz jačanje duhovnog nad materijalnim. „Ako deci dajemo ljubav, ako više čitaju knjige, a manje vremena provode ispred ekrana, i ako im posvećujemo dovoljno pažnje i razgovora, postoji šansa da se vrate prave vrednosti i da nastavnici i roditelji ponovo budu autoritet kao što to i zaslužuju“, zaključuje Danijela Kvas.