Oblakoder

U kriznim vremenima (koja su na ovim prostorima, čini se, trajna kategorija), kupovne navike mladih ograničene su na pažljiv odabir, a „luksuzni proizvodi” ostaju nedostižni. Stoga ne treba da čudi činjenica da najveći broj mladih u Srbiji najčešće biva prinuđen da bude racionalan u izborima i da mora da vaga svaki trošak. Ovaj konstantni nesklad između želja koje mladi imaju i mogućnosti da te iste želje i ostvare, dovodi nas do pitanja – čega se sve mladi u Srbiji odriču zarad zadovoljavanja osnovnih životnih potreba? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom. Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”?   Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Broj mladih koji odlaze, ali i onih koji imaju tu nameru ili bi to rado uradili kada bi im se ukazala prilika, jeste alarmantan. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, čak 90% ispitanika izrazilo je želju da ode iz Srbije. Baš iz tog razloga, pitali smo mlade, ali i naše sagovornike koji se bave migracijama, ali i mladim ljudima – koji su to razlozi zašto mladi napuštaju ili žele da napuste našu zemlju? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

„Imam ženske probleme”, „Na poštedi sam”, „Oni dani”, „Došla mi je tetka iz Crvenke” i ostali sinonimi su prva stvar koja svedoči o tome koliko je reč menstruacija stigmatizovana u društvu. Razlog za to verovatno leži u tome što je ova tema u društvu i te kako skrajnuta, reč na slovo M se šapuće, krv se na reklamam za uloške prikazuje plavom bojom, dok se ulošci kriju u rukavu ili nose u posebnim kutijicama. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Prva dva meseca 2023. godine ostala su upamćena po zastrašujućim podacima koji su ukazivali na sledeće: svake dve nedelje, u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, i to najčešće u njenom domu. Od početka godine, u našoj zemlji je počinjeno najmanje 24 femicida, što govori o učestalosti ovih slučaja, tolikoj da pojedini stručnjaci koriste termin „epidemija femicida” kako bi ukazali na ovaj globalni problem koji, čini se, sve više uzima maha. Koje su mere u prevenciji femicida potrebne kako bi zapravo rezultirale izostankom istog? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Već decenijama u društvenu svest je postalo usađeno da i žene pišu, prevode, lektorišu i kritikuju, te da ove aktivnosti podjednako obavljaju oba roda – kako muškarci, tako i žene, iako nije oduvek bilo tako. Kada govorimo o evropskom, ali i angloameričkom književnom prostoru, žene se bave književnim radom i njegovim različitim oblicima, bez straha da potpišu svoje ime i ne sakrivaju svoj identitet, sem ukoliko to ne čine svesno i namerno. Ipak, kao i u mnogim drugim sferama, i na književnoj sceni, žene i muškarci nisu u potpunosti ravnopravni. Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Razvoj društvenih mreža datira nekoliko decenija unazad – međutim, period od 2010. godine do danas obeležen je ekspanzijom društvenih mreža i njihovim uticajem na načine na koje komuniciramo, delimo informacije i izražavamo se. Danas postoje stotine različitih društvenih mreža koje se fokusiraju na različite tipove sadržaja i ciljne grupe, ali ništa manje – o društvenim mrežama se sve više govori sa fenomenološke strane, a mnoge naučne grane poput medicine i psihologije trude se da daju objašnjenje uticaja društvenih mreža na njihove krajnje korisnike, odnosno – nas same. Međutim, pojam koji je popularizovan 2012. godine i koji se koristi za opisivanje potencijalnih negativnih uticaja digitalne tehnologije na kognitivne sposobnosti ljudi, posebno na pamćenje i pažnju – digitalna demencija, u poslednje vreme opet dobija na važnosti. Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ljudska radoznalost i želja za razumevanjem kosmosa su oduvek okupirali pažnju ljudi, međutim, mnogima je astrofizika delovala prilično komplikovano sve dok se pre tri godine na TikToku nije pojavila astrofizičarka Tijana Prodanović, na pomenutoj društvenoj mreži poznatija kao DrCosmicRay. Tijana na svom TokTok profilu na jednostavan način govori o raznim fenomenima i kroz svoje zanimljive video snimke u svega par minuta pokušava da nam približi svet astrofizike. Popularizacijom nauke počela je da se bavi još 2008. godine, a mnogo iskustva u tome stekla je tokom doktorskih studija u Americi. Nakon završenih studija, vratila se u Srbiju gde je do nedavno svoje znanje delila sa studentima na fakultetu u Novom Sadu. Njen profil na TikToku dokaz je da društvene mreže mogu biti sjajno mesto za promociju nauke, o čemu svedoči i veliki broj mladih koji prate njen rad.  Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Život savremenog čoveka izrazito je uslovljen tehnologijom, jer je tehnologija postala integralni element svakog dela naših života. U 2023. godini slobodno možemo da kažemo da dan prosečne osobe koja živi u Srbiji, Evropi ili onome što nazivamo „zapadnim delom sveta”, započinje i završava se uz mobilni telefon. Dok zdravstvene insitutcije ukazuju da bi svaki čovek trebalo da koristi telefon do dva sata dnevno, različita istraživanja rađena na svetskom nivou pokazuju iste podatke – da ljudi u proseku koriste telefon između tri i četiri sata. „Najvezaniji” za svoje mobilne uređaje su upravo mladi, pogotovo oni između 15 godina i 24 godine, za koje se procenjuje da na svakih 8 minuta proveravaju svoje telefone. Prema istraživnju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“ iz 2021. godine, čak 94% mladih ispitanika provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a 59,4 % njih, pre nego što započnu svoj dan ustajanjem iz kreveta, provere neku od društvenih mreža koje koriste i to redovno rade, dok 32,7%  mladih to čini ponekad. Druga istraživanja ukazuju na to da prosečna osoba proveri svoj telefon 58 puta u toku dana. I na ovakvoj dinamici ponašanja profitira jedna čitava industrija bazirana na ekonomiji pažnje, a to je IT industrija. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Nedostatak prakse i godine radnog iskustva neretko budu prva prepreka pri (ne)dobijanju željenog posla. O tome svedoči gotovo 70% učesnika u Oblakoderovoj anketi koja je nastala za potrebe pisanja ovog teksta. Anketirani navode da su nailazili na prijave za posao koje zahtevaju veliko iskustvo, iako traže mlade radnike. Odbijanje mladih na osnovu nedostatka prethodnog iskutva, posebno pri pronalaženju prvog posla, zapravo jeste fenomen, ali i vid diskriminacije čime se krše određena prava, a taj fenomen naziva se jangizam. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.