Povratak Trampa: Šta je presudilo demokratama i šta sad

Dobro došli u 71. izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Turskoj i samim tim, neizbežno, Redžepu Tajipu Erdoganu. U poslednjih par godina turski predsednik je izrastao u velikog stratega na geopolitičkoj sceni. Ta transformacija je koincidirala sa, metaforički rečeno, Erdoganovim "zaljubljivanjem" u Jerusalim, odnosno ulaskom u borbu za prvog zaštitnika Palestinaca i Svetog grada. Da se razumemo, Erdogan nije izmislio ništa novo, niti je on motor imperijalnih ambicija Turske. Njegova bravura se ogleda, pre svega, u činjenici da je prepoznao koincidenciju povoljnog geopolitičkog momenta i jačanje identitetskog (nacionalnog i verskog) faktora u turskom korpusu, kao i činjenicu da većina Turaka nije više zagledana u Evropu i nema kompleks koji su nosili kao teret nakon gubitka imperije i poraza u Prvom svetskom ratu. Turgut Ozal, preteča Erdogana, početkom osamdesetih godina prošlog veka imao je nameru da lansira sinergijsku politiku panislamizma i panturkizma, pokazujući javno svoju religioznost i pevajući o Turskoj od Kine do Bosne. Otrovali su ga jer je bio kao petao iz Andrićeve priče, požurio je jednu deceniju, a Erdogan je stigao na vreme, taman kad treba. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Donald Tramp je 20. januara postao drugi predsednik u istoriji SAD koji se vratio u Belu kuću. Pre njega to je pošlo za rukom samo Groveru Klivlendu 1893. godine (prvi put je izabran 1885), prvom predsedniku iz redova demokrata nakon Američkog građanskog rata. Na našim pobedničkim postoljima najboljih, najgorih, najkontroverznijih i najprecenjenijih američkih predsednika nema ni Trampa ni Klivlenda, mada su i jedan i drugi među deset najgorih u gotovo dvoipovekovnoj istoriji. Nije isključeno da se na kraju drugog mandata Tramp ugura među tri najgora američka predsednika.Parametri na kojima smo zasnovali naša postolja američkih predsednika baziraju se, pre svega, na posledicama koje su proizveli prethodni stanovnici Bele kuće na Sjedinjene Američke Države i na celu planetu.Dakle, prema našem mišljenju, koje vredi koliko i svako drugo, najbolji američki predsednik je Teodor Ruzvelt, najgori Herbert Huver, najkontroverzniji Endrju Džekson a najprecenjeniji Džon F. Kenedi. Odgledajte specijalno izdanje podkasta “Georeport Željka Pantelića” a u narednim danima čitajte feljton na portalu Velike priče. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je ruski predsednik Boris Jeljcin, na opšte iznenađenje čitave nacije 31. decembra 1999. godine, predstavio Vladimira Putina kao svog naslednika, niko nije mogao da zamisli da će ostati u Kremlju 25 godina sa dobrim šansama da postane četvrti najdugovečniji vladar u hiljadugodišnjoj istoriji Rusije.Budući da mu novi Ustav omogućava da vlada do 2036. godine, Putin može da pretekne Staljina (vladao 29 godina), Mihaila I (32 godine) i Katarinu Veliku (34 godine provela na vlasti). Iz ove perspektive Petar Veliki (42 godina na tronu), Ivan Veliki (43 godine) i Ivan Grozni (50 godina) izgledaju nedostižni.Politika Kremlja i potezi Rusije u poslednje dve i po decenije ne bi bili bitno različiti da je kojim slučajem pre 25 godina, poslednjeg dana 1999. godine, Boris Jeljcin izabrao nekog drugog kandidata za svog naslednika. U očima dobrog dela Rusa Putin je obrazovan i razuman vođa čiji je cilj da odbrani ruski suverenitet od Zapada koji je ponizio Rusiju i nastavio bi da je ponižava da nije on došao na vlast.Tajna političkog uspeha Putina je što savršeno otelotvoruje razmišljanje današnjeg prosečnog Rusa, ideološki raspolućenog između obožavanja i poštovanja carske istorije i komunističke prošlosti, idealizacije imperatora i Staljina, nacionalističkog i internacionalističkog, sve izraženije frustracije i animoziteta prema Evropi. Takođe, Putin maestralno igra na kartu ukorenjenog straha Rusa od nereda i bezvlašća, prikazujući sebe kao jedinu branu od haosa i raspada.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ako je zaleđivanje sukoba ili smirivanje tenzija sinonim u našem vokabularu za mir ali ne i za razrešenje sporova, od Ukrajine, preko Bliskog istoka, do sve otvorenijeg sukoba između Kine i SAD, uključujući i Tajvan, onda je moguće da 2025. bude godina primirja. Rodonačelnik Narodne Republike Mao Cedung tvorac je čuvene rečenice "Veliki je haos pod nebeskim svodom, znači prilike su odlične". Maova opaska iz šezdesetih godina prošlog veka odnosila se na Kinu budući da je spremao tzv. Kulturnu revoluciju, ali se danas odlično venčava sa planetarnom pozornicom. Broj lidera koji u haosu i neredu vide priliku za sebe i imperijalne ili nacionalne ciljeve poprilično se povećao. Velika strategija nereda koju zagovaraju ili maksimalno koriste autokratski lideri jeste da se napravi novi multilateralni poredak sa jasno preciziranim sferama interesa. Haos i nered su politički koncept u kome se Si Đinping, Putin, Erdogan ali i Netanjahu i Tramp najbolje snalaze. Slikovito bi se moglo reći da su oni u svom elementu kada naviguju nacionalnim brodovima kroz oluje na otvorenom moru. Gde god vide nered ili haos pokušavaju da se ubace i izvuku maksimalnu korist za sebe i svoju politiku. Globalizacija je mrtva, planeta se uveliko deli na sfere interesa. Budući da je proces u toku, još uvek nisu uspostavljene čvrste i jasne granice i moguće je i dalje preskakati iz jednog u drugi blok ili igrati na više stolova. Međutim, kako vreme bude prolazilo, podela će biti sve jasnija i biće nemoguće preskočiti iz jednog u drugi bez velikih posledica ili tektonskih poremećaja. Donaldu Trampu će vrlo brzo objasniti u Vašingtonu, ne samo u Kongresu već i u Stejt departmentu, Pentagonu, ministarstvu ekonomije, da nije mudro ni svrsishodno nametati carine EU, odnosno Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje imaju ubedljivo najveći suficit u trgovini sa SAD, jer ne možeš da vodiš pregovore sa Rusijom i da pokazuješ mišiće Kini a da istovremeno "maltretiraš" svoje saveznike koji će ti biti potrebni da bi rešio pitanje Ukrajine i pobedio Kinu u trgovinskom ratu, pre nego što on preraste u pravi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi je na stolu postizborna scena Sjedinjenih Američkih Država, prvi koraci izabranog predsednika Donalda Trampa i sve jasnije profilisanje Ilona Maska kao "kalifa umesto kalifa". U prethodnih 125 godina samo četiri izborne trke za Belu kuću zaslužuju pridev istorijske: dolazak na vlast Teodora Ruzvelta – istina usled ubistva predsednika Vilijama Makinlija – Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta i Ronalda Regana. Teodor Ruzvelt je razbio monopole, posebno Džona Rokfelera, a bio je mnogo veći i opasniji nego što je danas Ilona Maska. Vudro Vilson je uveo SAD u Prvi svetski rat i dobio ga. Frenklin Ruzvelt je otac "Nju dila" i pobednik Drugog svetskog rata, Ronald Regan je lansirao Ameriku u tehnološku revoluciju i pobedu u Hladnom ratu. Zvuči kao neumesna šala stavljanje Trampa u prethodno pomenuto društvo. Njujorški tajkun nema štof svojih prethodnika da uđe u istoriju na glavna vrata, ali jeste činjenica da živimo u prelomnim vremenima, kako na unutrašnjem planu za Ameriku, tako i na spoljnopolitičkom sa tri ratna teatra: rusko-ukrajinski, Bliski istok i Tajvan. Trampov izbor može da uđe u istoriju i kao primer prvog političkog duopola u Beloj kući, odnosno presedana da SAD imaju dva predsednika, formalnog Trampa i neformalnog Ilona Maska. Bilo je u istoriji relativno dosta izuzetno uticajnih savetnika ili saradnika američkih predsednika, ali nijedan nije dostigao nivo Maskovog uticaja. Moglo bi se reći da je Ilon nešto između Mazarena, moderne Jovanke Orleanke i Raspućina: sveštenik, misionar i anarholiberal. Zvuči nespojivo i kontradiktorno, ali ne treba smetnuti s uma da Mask, po sopstvenom priznaju, ima bipolarni poremećaj ličnosti, plus Aspergerov sindrom i konzumira droge. Postavlja se pitanje: mogu li dvojica alfa mužjaka, Napoleona, Cezara, Kaligula ili Saurona da vode zajedno državu a da, pre ili kasnije, ne uđu u otvoren i bespoštedni sukob? Istorija nas uči da nije moguće i da je konflikt, više ili manje nasilan, neizbežan. Prva i najvažnija karakteristika neophodna da bi se ušlo u magični krug Donalda Trampa jeste vernost, a Ilon Mask nije nikome bio veran, čak ni samom sebi, ni u privatnom životu, ni u biznisu, a ni u politici. Koliko je Mask neveran, toliko je Tramp nepredvidiv i obratno.Dakle, pitanje nije da li će doći do sukoba Tramp–Mask, već kada će se to dogoditi. U međuvremenu će se iskristalisati i odgovor na pitanje da li će i koliko dugo će moći Tramp i Mask da vode zajedno Ameriku, kao formalni i neformalni predsednik SAD.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle tri epizode posvećene američkim izborima, vraćamo se u Evropu, u naš region i pitanju proširenja EU.Odgovorićemo na pitanje da li se sprema novi voz za članstvo u EU, zašto u Briselu imaju maglovite i nedorečene pozicije i pored toga što je tzv. zamor od proširenja prošao, ali još uvek nema elana za novo.Daćemo i odgovore gde se nalaze na evropskom putu Srbija, Crna Gora, Albanija, ali i Moldavija i Gruzija, odnosno ko ide u EU a ko bi u ruski i kineski svet.- Zašto Srbija nikada ne propusti priliku da propusti priliku, pogotovo evropsku?- Zašto Vučićevom režimu i DPS-u ne odgovara da Crna Gora brzo uđe u EU?- Da li će Albanija preteći Srbiju u procesu evropskih integracija?- Da li politička kriza i prevremeni izbori u Nemačkoj mogu da utiču na region?- Koga će Kalas izabrati za specijalnog izaslanika u dijalogu Beograda i Prištine?- Zašto u Moldaviji u dvoboju EU i Rusije pobeđuje Rumunija?- Da li Rumuni igraju pametnije od Srba u realizaciji nacionalnih ciljeva?- Zašto EU tretira na različit način Moldaviu i Gruziju?- Da li Gruzija postaje kavkaska Srbija?   Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dan nakon jednog od najvećih političkih kambekova u istoriji, Željko Pantelić u svom Georeportu ponovo je ugostio Veljka Lalića, glavnog urednika Velikih priča.Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Možda su, nego smo zaboravili, u srećno vreme ovako izgledale prave debate u medijima, pa i one na kojima bi učestvovali političari: dvoje ljudi koji nemaju jednake stavove o gorućim temama, ali umeju da se slože o krucijalnim pitanjima i da postignu konsenzus makar o demokratiji.Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama. Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.