Nemanja Glavinić „Dostignuća mladih u Srbiji“: Učenje o finansijskoj pismenosti osnažuje mlade ljude

Pred vama je specijalna epizodu podcast-a „Snaga uma“, posvećena važnoj temi finansijske pismenosti i preduzetničkog duha, pre svega kod mladih, koju realizujemo uz pomoć prijatelja podcast-a, OTP banke, koja je pokrenula Generator EDU - novi, osmi po redu ciklus konkursa posvećen nagrađivanju ideja koje unapređuju finansijska znanja dece i mladih. Nemanja Glavinić iz inicijative „Dostignuća mladih u Srbiji“ podelio je svoja znanja na temu podizanja finansijske pismenosti kod mladih, na osnovu bogatog iskustva iz rada sa srednjoškolcima i mladima širom Srbije. Više informacija o konkursu Generator EDU, koji organizuje OTP banka, potražite na: generator.otpbanka.rs

Egocentrizam, sebičluk, nedostatak empatije, osobine su koje „krase“ sve više dece u osnovnim školama, koja nasilnim ponašanjem privlače pažnju, dok školstvo propada, priča u novoj Mamazjaniji profesorka srpskog jezika i književnica Danijela Kvas, koja opisuje kako izgleda atmosfera u učionicama i zašto je prvi put, nedavno, poželela da napusti posao koji voli. O nasilju u školama koje kreće od najnižih razreda i tužakanja učiteljici, učenici stižu do ozbiljnih situacija kada vršnjačko nasilje prelazi u digitalno, seli se na društvene mreže što ga čini javnim. „Nasilja među decom bilo je oduvek, ali danas ono ima daleko veće razmere jer deca jedna drugu izlažu javnom sramu preko mreža koje njihova generacija prati. I kao posledicu malog nasilnika i njegove žrtve, imaćemo društvo u kojem žive oštećeni ljudi sa teškim traumama. To moramo da preveniramo tako što ćemo ponovo, nekad neosvojivi trojac, učenik, roditelj, nastavnik, staviti na pijedestal“, objašnjava Danijela. Zbog sunovrata srpskog školstva, sve težih uslova za rad, niskih plata, ali pre svega nepostojanja autoriteta i omalovažavanja najuticajnijih ljudi u državi, prvi put, kaže, razmišlja da napusti posao koji voli i radi ga decenijama. „Odakle nekome pravo da nam se onako obraća. To deca čuju, vide, to je podrivanje našeg autoriteta kao prosvetnih radnika, ljudi koji treba decu nečemu da nauče, da ih pripreme za svet, za život. Mi, odrasli smo model ponašanja koji oni preslikavaju. Ako nam jutarnji programi počinju tragedijama, crnim vestima, teškim temema, a od dece u tim programima ni traga, a potom tokom dana gledaju jutjubere, influensere koji nemaju ništa pametno da kažu, gde je nasilje izraženo u govoru, pesmama i slično, ne možemo ni očekivati da se ponašaju primereno“, kaže profesorka. Nisu roditelji krivi, oni rade najbolje što mogu, ali i u tome prave nesvesne greške. „Prezaštićuju decu jer im ne posvećuju dovoljno vremena, zbog posla, obaveza. Dovoze kolima učenike sedmog, osmog razreda u školu, što je neverovatno. Kupuju im skupe telefone, patike, odeću, kupuju ih na neki način. Deci to nije potrebno, ona žele ljubav i pažnju. Nedavno sam u okviru akcije, vezano za lektru koiju radimo, rekla deci da donesu kolače od kuće da ih svi podelimo. To je kod pojedinih roditelja naišlo na otpor, jer oni nemaju vremena i smatrali su da nije na mestu što zahtevam tako nešto“, priča Danijela. Vraćanje pravom sistemu vrednosti, buđenje empatije kod dece i prevencija vršnjačkog nasilja jedino je moguće kroz jačanje duhovnog nad materijalnim. „Ako deci dajemo ljubav, ako više čitaju knjige, a manje vremena provode ispred ekrana, i ako im posvećujemo dovoljno pažnje i razgovora, postoji šansa da se vrate prave vrednosti i da nastavnici i roditelji ponovo budu autoritet kao što to i zaslužuju“, zaključuje Danijela Kvas.

U najnovijoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković razmatrali su koja nacistička kapa najbolje stoji premijeru Čeli, izrazili želju za što češćim konferencijama za štampu iz predsedništva, pozdravili umeće brazilske điu đice jednog od studentskih heroja i pokušali da dokuče šta će se s nama desiti kada Ameri lupe sankcije ruskom NIS-u. A onda, gost! Goran Ješić, jedan od prvih junaka aktuelnih protesta, čovek koji je zbog odbrane studenta završio dvadesetak dana u pritvoru, a koji u subotu osniva svoj politički pokret, izneo je stavove o protestu, studentima, budućnosti, odnosno kraju režima, a vesela atmosfera u studiju pomogla mu je da se potpuno opusti i počne da koristi poželjan rečnik u našem podkastu. U Magarećem kutku moći ćete da vidite da se kod Fifi ništa nije promenilo od prošlog pojavljivanja u medijima. Pomozite rad autora donacijom na PayPal [email protected] ili pretplatom na patreon.com/ucutatinecemo.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom Zeleno-levog fronta Radomirom Lazovićem, koji je govorio o stavovima Evrope po pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji, nakon prisustva velikoj konferenciji koje su "zelene partije" organizovale u Dablinu. Lazović se osvrnuo i na batine koje su tokom prethodnih nedelja doživljavali građani, ali i narodni poslanici, o "zanimanju batinaša", o tuči u Skupštini, o nezakonitom prisluškivanju, razlozima zbog kojih su se raniji protesti osipali, ali i o nadi koju bude studentske blokade.

U dvadesetoj epizodi “Radar Foruma”, izazivač Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ugostio je Danicu Vučenić, novinarku N1, koja je, kako je i sam domaćin istakao, decenijama sinonim za profesionalizam, integritet i borbu za istinu. Sagovornici su značajan deo razgovora posvetili (ne)slobodi medija u Srbiji, odgovornosti političara i suštinskim greškama prošlih i sadašnjih vlasti. Složili su se da je danas u Srbiji novinarstvo profesija sa ogromnim rizicima, ocenjujući da su upravo mediji ključni stub očuvanja režima Aleksandra Vučića, koji funkcionišu kao propagandna mašinerija obesmišljavajući kritičko razmišljanje i delovanje. Pajtić je postavio pitanje o neophodnosti lustracije, ne samo u političkim, već i u medijskim krugovima, kako bi se vratila profesionalnost i poverenje građana. Objasnio je da lustracija nije kazna, već način da se spreči povratak pojedinaca koji su urušavali demokratske principe. Vučenić je, s druge strane, podsetila na propuštene prilike Demokratske stranke da tokom svoje vlasti izgrade nezavisne institucije, naglašavajući da bi današnja opozicija trebalo da razume da slobodni novinari nisu saveznici nijednog režima. Razgovarali su i o studentskim blokadama koje se odvijaju širom Srbije, ocenjujući ih kao bunt, znak da još postoji energija za promene uprkos tome što je društvo sumnjalo u angažovanost mladih.

Trebalo je da prođe mnogo godina da naučim da glasno kažem ne i postavim prioritete, okrenem se svojoj deci i porodici, priča u novoj Mamazjaniji Suzana Trninić, poznata televizijska novinarka, majka Stefana (20) i Vida (13), koja je svoju decu naučila da ne prave kompromise, da imaju stav, ali i da, kad je neophodno, budu prilagodljivi. Razgovorima o važnim pitanjima, za koje bi neki rekli da možda nisu za dečji uzrast, Suzana je svoje sinove na vreme naučila zašto je važno pratiti politiku, znati ko nam kroji sudbinu i ko je odgovoran za sistem i društvo u kojem živimo. „Svi uče decu da je politika prljava, da političari kradu, ali nije to cela priča. Važno je da se razumeju, da prate politički život, jer od toga nam sve zavisi“, kaže Suzana. Kao angažovana politička novinarka, mnogo je sati provodila izvan kuće, u poslu. Ipak, kaže da je vremenom naučila da kaže ne i da postavi prioritete. Mislila je da je zakasnila i da joj deca neće oprostiti neke greške, za koje se kasnije ispostavilo da to nisu ni bile. „Bilo je situacija kada mi je stajala knedla u grlu, kada je Stefan govorio, prolazeći pored Parlamenta, da mu tu živi mama ili ako mi zazvoni telefon, pomišljao je uvek da ću otići ‚jer posao zove‘. Društvo kritikuje mame koje rade na televiziji, koje su atraktivne, našminkane, sređene, one po difoltu ‚nisu dobre majke‘, a šta ti ljudi znaju o nama kakve smo, kad nas viđaju jednom nedeljno na ekranu, tokom sat vremena. Ipak, svi uvek misle da vas poznaju, osuđuju vas i onda se zapitate i krivica se sama javi“, priča Suzana. Priznaje da bi posao novinarke i majčinstvo teško uklopila da nije imala punu podršku supruga, koji je radio od kuće i mogao da dovodi decu iz škole, da se brine o njima, onda kad ona nije bila tu. „Ne mogu ja da otkažem emisiju u trenutku kad se spremam da uđem u studio, ako me, recimo, zovu iz škole da uzmem dete. Ovo je prosto takav posao i zato je jako važno imati podršku porodice, da imate pored sebe osobu koja vas razume i koja vas neće osuđivati“, priča naša gošća. Stariji sin je taman izašao iz adolescencije, a mlađi je ušao u pubertet, a Suzana uz osmeh kaže da ništa nije naučila u međuvremenu. „Sve se promenilo za tu jednu generaciju. Školske knjige se više ne nasleđuju, društvo je drugačije, današnje pubertetlije se drugačije ponašaju nego kad je moj stariji sin išao u školu. Učim kako da se nosim sa pubertetom, ispočetka. Drago mi je samo što današnja omladina shvata u kakvom društvu žive, oni žele da menjaju sistem“, naglašava Suzana.

Evo nove epizode podkasta "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili divljenje prema masovnoj studentskoj pobuni, čestitali su Siriji Asadovo bekstvo kod Putina, pozvali demonstrante da policiju ne udaraju ni cvetom i okrivili retrogradni Merkur za neuspešna otvaranja naših klastera za pridruživanje EU. Gost u ovoj istorijskoj epizodi je ljudski i filmski gigant, Goran Marković. Ovo je jedan od onih intervjua koji se ne mogu prepričavati, već se moraju gledati (i više puta). Prava novogodisnja televizijska čarolija. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kakve filmove snima Jovana Jeremić.

Tri pobede večitih od četiri moguće u duplom kolu, Partizan je uhvatio zalet i melje redom, pa je pao i PAO u Areni za četvrti uzastopni trijumf, dok se Crvena zvezda iz Italije vratila sa 1-1, a u Bolonji je zatekla i novog trenera Duška Ivanovića. Ludi Pariz je vezao i 10. pobedu i nastavio da oduševljava celu košarkašku Evropu, Real je izgubio i od Asvela i od Fenera pa je Ćus Mateo prilično ugrožen na klupi, a gužva na tabeli je sve veća. F4 u Abu Dabiju, Mića kao Baba Vanga, šef stanice opet radi, vraća se na teren i Džon Braun...

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" o snazi studentske borbe sa studentom Fakulteta političkih nauka i aktivistom "Borbe" Pavlom Cicvarićem. Pavle je govorio o tome kako izgleda život u Srbiji iz ugla mlade osobe, uz objašnjenje da oni ne mogu da maštaju o karijerama i planiraju budućnost u društvu u kom ništa ne može da se uradi bez partijske knjižice. Govorio je o studentskom životu i podelama među studentima, kao i o borbi koja ih spaja, o tome kako oni gledaju na ponašanje opozicije, ali i o njihovom odnosu prema državi koju su im ostavile starije generacije. Kako je objasnio za loše stvari koje se dešavaju u državi, važno je da krivimo one koji su zaista krivi, a ne sebe.

Svi smo mi delom i dalje ona deca koja smo nekad bili, samo smo u drugačijem, većem telu, zaključak je Borka Jelenića, frizera i voditelja emisije „Važne stvari“ i Jelene Gavrilović, rediteljke ovog sadržaja, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a čiji su glavni akteri – deca. Najrazličitije teme provlače se kroz epizode „Važnih stvari“, a ono što ih sve povezuje je činjenica da su to najbitnija pitanja za našu decu, od kojih su neka ozbiljna, druga duhovita, mnoga i tužna, ali pre svega, važna. „Njihovo rezonovanje, način na koji govore, bogatstvo rečnika je suština. Oni se obraćaju svojim vršnjacima, roditeljima, nastavnicima, svima. Puštao sam ih da pričaju, slušao sam, pravio pauze između pitanja, ništa nije bilo na brzinu i bez smisla. Dešavalo se da ispričaju neku tešku situaciju, a meni zastane knedla u grlu, ali izdržao sam nekako“, priča Borko. Deci je najvažnije da budu prihvaćena u svom društvu, porodici, u školi, gde god da se nađu i najviše ih povređuje izopštavanje, kad su zbog nečega odbačeni, kad se ne uklapaju. „Većina dece govorila je o uklapanju, koliko su im važne drugarice, drugovi, da budu deo grupe. To je važno i odraslima, ali deci posebno. Birali smo zato decu koja su specifična, imaju neki problem ili nelagodnost zbog bolesti, urođene mane, izgleda, porekla. Ona su prihvatila sebe, a kroz njihovu priču nadamo se da će i oni koji su im slični, i da će ih društvo razumeti“, priča Jelena. Nesvakidašnje ispovesti koje deca iznose, drže pažnju od početka do kraja, a stiče se utisak da govore odrasle osobe. „Njihov rečnik je neverovatan, vidi se sa kojom decom roditelji rade, razgovaraju, to je vrlo očigledno. Nemaju tremu, sa mnom pričaju o frizuri, pa pitaju obavezno da li sam pravi frizer ili glumac, neki su do kraja bili skeptični hoću li ih zaista dobro ošišati“, priča s osmehom Borko, dok se seća najupečatljivijih kadrova. Emisija je rađena prevashodno za decu, iako je prate i odrasli. „Potrebno je da gledaju deca, jer se učesnici obraćaju njima. Ne bismo voleli da roditelji pomisle da im ovim pokazujemo kako ne slušaju svoju decu i ne znaju o čemu oni misle, šta ih zanima, ali opet ako smo ovim motivisali pojedine da razgovaraju sa decom, onda smo uspeli“, naglašava Jelena. Nemam omiljeno dete, sva su mi deca omiljena, kaže Borko. „Nedostaju nam sad kad nema snimanja. Vezali smo se za tu decu, za samu emisiju i ekupu koja je bila fenomenalna. Energija koju smo doneli je neverovatna. Deca su nas mnogo čemu naučila, otvorila nam nove svetove za koje nismo znali da postoje ili smo ih prosto zaboravili, jer to rade odrasli, potiskuju dete u sebi, ali dobro je povremeno dozvoliti tom detetu da se pokaže i u ovim našim godinama“, zaključuje Borko.