Tamo gde se sudaraju interesi najvećih sila i zakletih neprijatelja

Dobro došli u CXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U Srbiji su ćutali kada su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici precrtali atlantske integracije iz srpske budućnosti, ćute i danas, u dobroj meri, kada Aleksandar Vučić briše evropske integracije.Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski.Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje.Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre svega, bez ekonomske saradnje sa članicama EU, suočile vrlo brzo sa socijalnim nemirima i bankrotom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusija Vladimira Putina nije napala Ukrajinu zato što je videla opasnost od njenog ulaska u NATO, koji, istini za volju, nije bio realan jer se tome protivilo nekoliko evropskih država, među kojima i dve najveće, Nemačka i Francuska.Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela prevratom 2014. godine i zbacivanjem režima Viktora Janukoviča. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive i one su proizvele veliku iritiranost u Kremlju budući da Putinov režim mnogo više zazire od tzv. meke moći EU nego od „hard power“ oličene u NATO-u.Ukrajina je bila savršen „provodnik“ ili izlog, ako hoćete, u koji su građani Rusije mogli da se zagledaju. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXIII Georeport na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo na srpsku spoljnu politiku, Crnu Goru, kao i na ulogu koju Hrvatska ima na Zapadnom Balkanu i u procesu proširenja.Spoljnopolitička megalomanija zvaničnog Beograda neka je vrsta atavizma jugoslovenskog nasleđa i Titove spoljne politike, od Nesvrstanih do prisnih odnosa sa američkom administracijom i sovjetskom nomenklaturom, naravno posle smrti Staljina. Paralelno, Crna Gora je prepoznala istorijsku priliku, prihvatila svoje dimenzije i mogućnosti i usredsredila se ka jedinom realnom i plodotvornom cilju: članstvu u EU. Hrvatska je, posle 35 godina bežanja od Balkana, shvatila da je to jedini region u kome nešto znači i otkrila da ne mora da bude samo letnja turistička destinacija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U centru pažnje u ovoj epizodi je redefinisanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i to da li je u pitanju samo tzv. "separacija" ili pravi razvod. Takođe, razjašnjavamo šta je zapravo američka “National Security Strategy” i zašto na nju treba gledati pre kao na “taktiku” ili “doktrinu", nego na strategiju. Dokument je manje važan nego što mu se daje na značaju, a reč je više o inteletkualnoj eleboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju. Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne obajvljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile obajvljuju detaljno svoje planove za budućnost, to po pravilu znači da oni ne odogovaraju stvarnim namerama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi govorimo o Severnoj Koreji, svojevrsnom državno-ideološkom istorijskom hibridu budući da se radi o naslednoj teokratsko-komunističkoj diktaturi. U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CX izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U centru pažnje su pokušaji za oživljavanje mirovnih pregovora za okončanje ruske invazije na Ukrajinu.Da bismo bolje razumeli stanje stvari na terenu i u trouglu Vašington – Brisel – Moskva, trebalo bi da imamo u vidu da je rusko-ukrajinski rat samo priprema terena za sukob SAD i Kine, a u sudaru između Vašingtona i Pekinga, Moskva će igrati važnu ulogu, mogla bi da bude čak „kingmaker“. To objašnjava, s jedne strane, popustljivost Trampove administracije, ali i maksimalističke zahteve Putina. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi fokusiramo se na odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.Dobra vest je da direktnog vojnog obračuna između SAD i Kine neće biti u bliskoj budućnosti. Loša okolnost je da dve strane nastavljaju sa tzv. procesom "decoupling" (razdvajanje) i da grozničavo traže načine kako da ne budu zavisne jedna od druge u strateškim sektorima poput retkih metala i minerala na jednoj strani i poluprovodnika na drugoj.Dok su Amerikanci i Kinezi međusobno zavisni, biće teže da dođe do ratnih okršaja. Ali kada "decoupling" bude kompletiran, vojni sukob bi mogao postati samo pitanje vremena.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Venecuela je ponovo u geopolitičkom fokusu, razapeta između interesa velikih sila i izmrcvarena višedecenijskom diktaturom Nikolasa Madura i njegovog harizmatičnog prethodnika Uga Čaveza.Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i „kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske). Madurov režim ima tri opcije pred sobom. Prva je otvoreni otpor Americi, uz oslanjanje na Kinu i Rusiju. Druga je pregovaranje i traženje diplomatskog rešenja. Treća je predaja – odnosno egzil.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Nastavljamo da se bavimo Evropom, ovog puta kroz njen specifičan odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama.Evropljani su uplašeni, što bi rekao Štefan Cvajg, da će ostati bez svog "jučerašnjeg sveta" ne shvatajući da on više ne postoji, to jest da stanuje samo u njihovim sećanjima, predrasudama i zabludama. Evropa se boji promena jer je stara. Naš kontinent je stariji od svih koji nas okružuju, od nekih, poput Afrike, čak i duplo. Po logici stvari, stari ljudi se plaše promena jer u njima vide opasnost a ne priliku. U EU pričamo samo o budućnosti a ne o sadašnjosti, ne zato što budućnost pripada mladima, stvarno mlade ljude interesuje samo sadašnjost jer oni veruju da su besmrtni. Priča se o budućnosti jer su ljudi iznad 45 godina postali većina u dobrom delu EU članica.Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već zato što nisu imali poverenja u njih da sami mogu da reše sporna pitanja i zato su ih stavili pod kontrolu. U Evropi se ukorenilo uverenje da EU nije u stanju, slikovito rečeno, da hoda bez američkih štaka.Osamdeset godina su Amerikanci govorili Evropljanima da oni ne treba da se brinu o bezbednosti, nuklearnom arsenalu, vojnim strategijama, da je to njihova briga i da zapadnoevropske zemlje treba da se bave kao i sve države "klijenti" ekonomijom, blagostanjem, trgovinom, ljudskim pravima.A onda je došao Tramp i nakon osam decenija rekao "puj pike, ne važi". Od ove godine važe nova pravila, od carina do bezbednosnog kišobrana i nuklearnog odvraćajućeg arsenala. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVI izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi stavljamo u fokus EU i činjenicu da se nalazi na najvažnijoj raskrsnici od Drugog svetskog rata. Evropska unija je stvorena da ne bi bilo rata na Starom kontinentu, a sedamdeset godina kasnije EU se suočava sa činjenicom da, ako želi da sačuva mir i svoje vrednosti, mora da bude spremna za rat.Bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi direktno je, bez upotrebe politički korektnog rečnika, saopštio liderima članica EU, evropskih institucija i evroparlamentarcima da, ako žele da Evropska unija preživi kao demokratska, liberalna i slobodna zajednica, mora da se reformiše što pre – i da se naoruža i kreira respektabilnu vojnu snagu. Nisu dovoljne kozmetičke promene ili verbalne akrobacije poput poslednje, kada je ime programa za naoružavanje EU promenjeno iz eksplicitnog „ReArm Europe“ u politički korektnije „Readiness Europe“.Evropljani se suočavaju sa surovom istinom – mir, sloboda i demokratija koštaju. Na američki kišobran više ne može da se računa, i potrebno je napraviti izbor koji se u zapadnoj i centralnoj Evropi odlaže još od završetka Drugog svetskog rata: između glavne i sporedne uloge, rasta i propadanja, naoružavanja ili rata, snage ili slabljenja. Kontradiktorno je da evropske države imaju sve instrumente da budu subjekat geopolitike, a ponašaju se kao da su objekti – predati na milost planetarnim i regionalnim imperijama.Elektrošok po imenu Donald Tramp, pored negativnih posledica, proizveo je i nekoliko kolateralnih benefita. U EU su konačno počeli da razmišljaju pragmatično i konkretno u tri sektora: bezbednost (vojska i naoružavanje), konkurencija (jedinstveno tržište i usklađivanje ekonomskih i fiskalnih politika) i geopolitika (proširenje i neophodni reformski proces za njegovu realizaciju). Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.