Nemačka postaje vojna sila

Dobro došli u LXXXIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Dvanaestodnevnim ratom između Izraela i Irana, kako ga je nazvao američki predsednik Donald Tramp, ali pre svega želimo da predstavimo unutrašnji odnos snaga u Izraelu koji je u dobroj meri kumovao postojećoj bliskoistočnoj krizi.Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Meksikom i nezaustavljivim usponom centralnoameričke države i njenim izlaskom iz senke moćnog severnog suseda. Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju. Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Finskom, Rusijom, odnosima između dve zemlje i tzv. severnim frontom. U Helsinkiju, ali i drugim nordijskim prestonicama i u sedištu NATO-a ne pitaju se da li će Rusija, posle Ukrajine, krenuti u dalja osvajanja, već kada će to biti i da li će se na udaru naći Finska ili pribaltičke republike. Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Od ujedinjenja Nemačke, proglašenog u Versajskoj palati 1871. godine, upoznali smo šest različitih verzija: Drugi rajh, Vajmarsku republiku, Treći rajh, Zapadnu Nemačku vezanu za SAD, Istočnu Nemačku vazala SSSR-a, ujedinjenu Nemačku. Sa Fridrihom Mercom rađa se nova, Nemačka kakvu do sada istorija nije upoznala: naoružana, a demokratska; jaka, ali ne destruktivna; lider, a ne hegemon; zaštitnica Evrope, a ne njena razorna bomba u grudima. Rečju, rađa se „evropska Nemačka”, slična onoj kako ju je zamišljao Tomas Man.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi Georeporta, Željko Pantelić analizira izbore u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji.Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 🌍 https://shorturl.at/z3ZeaSve tekstove Željka Pantelića na Velikim pričama možete pronaći ovde 📰 https://shorturl.at/6tk0QZašto su zemlje koje su najviše profitirale od EU okrenule leđa Briselu? Kako je Orban podržao rumunskog nacionalistu koji mrzi Mađare, i kako je to iskoristio njegov glavni protivnik Petar Mađar?Šta Moskva traži u Rumuniji i zašto je NATO baza kod Konstance crvena linija za Kremlj? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 84. epizodi se vraćamo pitanju Srbije, njene međunarodne kolokacije, procesu evropskih integracija, uticaju Rusije, posledicama prisustvovanja predsednika Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi, gde je bio jedini zapadni i evropski lider uz slovačkog premijera Roberta Fica. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Grenlandom i sve otvorenijom bitkom za kontrolu Severnog pola i Severnog ledenog okeana. Ruska invazija na Ukrajinu je presudno doprinela da Švedska i Finska odluče da uđu u NATO i pojačaju Severnoatlantsku alijansu na njenom severoistočnom krilu.Nije isključeno da pored NATO-a proširi svoje granice zahvaljujući ruskoj pretnji i Evropska unija. Norveška sve ozbiljnije razmišlja da se priključi EU, ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, koliko zbog geostrateških ambicija Moskve na Severnom polu. Klimatske promene su prekomponovale planetarnu agendu. Do pre par godina se govorilo da su 19. i 20. vek bili stoleća Atlantika a da će novi milenijum početi sa vekom Pacifika, kao ključnog okeana za planetarni raspored snaga i mesto obračuna velikih sila.Jedan od motiva zašto je Kina stala uz Rusiju u agresiji na Ukrajinu jeste upravo saterivanje Moskve u vazalski odnos i samim tim davanje velikih koncesija Pekingu u Severnom ledenom okeanu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se istorijom odnosa između američkih predsednika i ruskih careva, komunističkih generalnih sekretara i "izbornih" autokrata. Gotovo dvovekovna istorija odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Rusije protkana je mnogo više razumevanjem, solidarnošću i simpatijama nego neprijateljstvima i animozitetom. Relacije između američkih predsednika Baraka Obame i Džoa Bajdena na jednoj strani i nekrunisanog cara Ruske Federacije Vladimira Putina na drugoj predstavljaju izuzetak a ne pravilo u relacijama između Vašingtona i Moskve.Čak i kada su bili otvoreni neprijatelji, tokom Hladnog rata, komunikacija između dve obale Pacifika bila je vrlo živahna i frekventna. Iz tog perioda datira pravilo, i danas na snazi, da CIA održava direktan kontakt sa Kremljom. Nije slučajno da su šefovi u Lengliju prvi sagovornici Moskve na američkoj strani a ne diplomatski kanali.Vašington i Moskva/Sankt Peterburg su, ne računajući drugu polovinu XX veka, uglavnom delili zajedničke neprijatelje što je presudno uticalo na prijateljske veze: prvo su to bili Britanci, zatim Japanci i Nemci, a u budućnosti bi zajednički rival i tačka spajanja mogla da bude Kina.Rusi i Amerikanci su prvi put došli u kontakt sredinom 19. veka na pacifičkoj obali američkog kontinenta. Relacije između evroazijskog carstva i imperije u rađanju bile su od starta veoma pozitivne i plodonosne. Sjedinjene Američke Države pomogle su Rusiji da se ekonomski oporavi i stane na noge posle poraza u Krimskom ratu od savezničke armije Velike Britanije, Francuske, Osmanlijske imperije i Kraljevine Sardinije. Rusija je uzvratila slanjem svoje flote u američke luke kao pomoć "unionistima" protiv "konfederalista" u Američkom građanskom ratu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se nesuđenim predsedničkim kandidatima u Francuskoj i Rumuniji, Marin Le Pen i Kalinom Đeorđeskuom koji su iz različitih razloga izbačeni iz izbornih trka. Istini za volju, Le Penova još uvek ne u potpunosti. Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina. Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike. Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji, njenim evropskim integracijama, odnosima između Beograda i Brisela, razlozima zašto EU nije zauzela jasan stav prema protestima, ko i zašto koči napredak Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ulozi Rusije i Kine, a daćemo odgovor i zašto Srbija gleda sa visine na ubrzano približavanje Crne Gore članstvu u EU a sa velikim podozrenjem i strahom evidentno ubrzanje evropskih integracija Albanije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.