BIRN Priča

📌 Kako izgleda prva faza prikupljanja dokaza nakon silovanja i koliko ona traje?📌 Koliko brzo žena mora prijaviti silovanje nadležnim organima?📌 Šta se sve može uzeti u obzir kao dokaz u slučajevima silovanja?Odgovore na ova pitanja dobili smo u razgovoru sa tužiteljkom Milenom Božović. 🎧Autorka: Gordana AndrićOva epizoda je nastala u produkciji Podcast.rs kroz projekat eucast.rs, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA. 

📌 Da li u Srbiji postoji protokol po pitanju prijavljivanja seksualnog nasilja? 📌 Na šta sve žrtve silovanja treba da budu spremne prilikom prilikom prijave? 📌 I da li je Srbija ispunila obavezu, po usvajanju Istanbulske konvencije, otvaranja centara za žrtve seksualnog nasilja?Poslušaj odgovore Vanje Macanović iz Autonomnog ženskog centra na ova i mnoga druga važna pitanja u novoj epizodi našeg podkasta. 🎧 Ova epizoda je nastala u produkciji Podcast.rs kroz projekat eucast.rs, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA. 

Šta će za građane značiti izmene krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku? Gde vrebaju najveće opasnosti za građane, ali i za novinare? Zašto sistemska krađa i tajnost ugovora na kraju ubijaju? O ovim temama za BIRN priču govori Ana Toskić iz organizacije "Partneri Srbija" Ova epizoda je nastala u produkciji Podcast.rs kroz projekat eucast.rs, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA.

U ovoj epizodi bavimo se službama obezbeđenja u zgradama, školama, preduzećima i drugim objektima. Sa Mladenom Raonićem, stručnjakom za korporativnu bezbednost, razgovaramo o tome ko sve može da uvede fizičko-tehničko obezbeđenje, koliko subjekata u Srbiji posluje bez neophodnih dokumenata o proceni rizika i uticaja na zaštitu ličnih podataka i kako je Zakon o privatnom obezbeđenju ostavio prostor za manevrisanje.

U ovoj epizodi #BIRNPriča razgovaramo sa pravnikom Borisom Moljevićem o primeni veštačke inteligencije u advokaturi. Boris drži treninge kolegama pravnicima o korišćenju ChatGPT-a, koji može biti značajna pomoćna alatka. Sa Moljenovićem smo razgovarali o prednostima, opasnostima i budućnosti AI u pravosuđu, konkretnim primerima primene, zaštiti osetljivih podataka i manjkavostima ChatGPT-a.

U novoj #BIRNPriča istražujemo uticaj digitalizacije na obrazovanje u Srbiji. Sa sve većim korišćenjem digitalnih uređaja među decom, javila se potreba za obrazovnim programom koji će ih naučiti o digitalnoj pismenosti, bezbednom ponašanju na Internetu i kompleksnim mehanizmima digitalnog društva. Dobrinka Kuzmanović, docentkinja psihologije na Filološkom fakultetu u Beogradu, govori o školskom predmetu "Digitalni svet", otkriva kako deca percipiraju sajber prostor i šta je algoritamsko razmišljanje.

U novoj #BIRNPriča sa Ivanom Jeremić o deepfake pornografiji, koja postaje novo sredstvo vršnjačkog nasilja. Kako različite zemlje Balkana tretiraju ovakva nedela i kome je bliži čvor odgovornosti- zakonodavcima ili društvu.

U novoj epizodi #BIRNPriča, osvetljavamo mutni svet sumnjivih ozakonjenja nelegalne gradnje u Beogradu. Radmilo Marković i Aleksa Tešić pričaju o: • Nelegalno ozakonjenim zgradama bivšeg fudbalera Dejana Stankovića • Zašto niko ne da informacije? • Kakve veze ima suđenje Aleksandru Jovičiću sa nelegalnom gradnjom Dejana Stankovića? • Zašto tužilaštva cela ova priča uopšte ne zanima?

U novoj epizodi #BIRNPriča sa izvršnom urednicom BIRN Srbije Gordanom Andrić razgovaramo o deci, žrtvama porodičnog nasilja, i spremnosti i sposobnosti države da ih prepozna i zaštiti.

BIRN već pet godina prati potrošnju novca iz budžeta na javnim konkursima za medije i javno informisanje, civilno društvo, kulturu i omladinu. Sada smo istraživali rad 396 organizacija koje su na javnim konkursima od 15 ministarstava Vlade Srbije dobile više od milion dinara tokom 2022. i 2023. godine. Ministarstva su ovim udruženjima, u tom periodu, podelila ukupno 2,6 milijarde dinara (22,7 miliona evra). Više od četvrtine te sume, odnosno 683 miliona dinara (5,8 miliona evra), dobile nevidljive, fantomske organizacije, a organizacijama koje su direktno ili indirektno povezane sa vladajućom partijom ili državnim funkcionerima, odnosno GONGO organizacijama, dodeljeno je 135 miliona dinara (1,1 milion evra). Manje od polovine ukupne sume, 1.1 milijarda dinara (9,7 miliona evra) dodeljeno je organizacijama za koje je istraživanjem potvrđeno da su legitimne. Ovo je samo manji deo ukupne sume koju državne institucije i lokalne samouprave godišnje dodele na javnim konkursima preko kojih da se finansiraju aktivnosti koje država ne može sama da sprovede, a koji su u javnom interesu.