Izvolite u salon

U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon ulazimo u neobičan, uznemirujući i fascinantan svet Dada Đurića.Od bića koja nastanjuju njegove slike, preko organskih oblika i fantastičnih pejzaža, do granice između lepote i užasa – istražujemo jedan od najosobenijih umetničkih univerzuma našeg slikarstva.Ko su stanovnici Dadovog sveta i iz kakve se imaginacije rađaju?Dado Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. RTV CG podseća da ga je godine 1944, kada je umrla njegova majka, prihvatio ujak, takođe slikar, da je život nastavio u Sloveniji, u Ljubljani. Umetničku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Prvi put izlagao je u Rijeci, sa francuskim slikarima 1958. godine. Po doprinosu nadrealizmu neki ga porede s Dalijem i Šagalom.Marko Čelebanović mu pomaže da ode u Pariz sredinom pedesetih godina i od tada Dado je živeo u Francuskoj, u mestu Šamon an Veksan blizu Pariza, gde je imao atelje. Boravio je kratko u Njujorku, a potom u Centralnoj Africi. Prvu samostalnu izložbu u Francuskoj imao je u Galeriji „Danijel Kordije“. Izložbom Dada Đurića „Zorzi elegije“ u Palati „Zorzi“ u Veneciji, otvoren je paviljon Crne Gore na 53. Bijenalu savremene umetnosti.Pored ulja i crteža, Dado je radio grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Pridružite nam se u salonu i upoznajte delo savremenog umetnika i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti, Vladimira Milanovića. Umetnička praksa Vladimira Milanovića raznovrsna je u pogledu medija i metodologije, što oslikava i sama postavka aktuelne izložbe u Galeriji grafičkog kolektiva. U epizodi smo razgovarali, kako o postavci izložbe Kroz slojeve, tako i o pitanju aproprijacije sadržaja iz kulture, postupku koji je prisutan kroz čitavu istoriju umetnosti. Kada je preuzimanje tuđe slike opravdano, a kada predstavlja krađu? Na koji način slika može dobiti novi kontekst i višeslojno čitanje? Ovo su pitanja koja Milanovićev rad postavlja, kako kroz digitalne medije, tako i kroz grafički list.Vladimir Milanović (1979, Beograd)www.vladimirmilanovic.comDiplomirao je (2003), magistrirao (2008) i doktorirao (2014) na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu stekao je zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti (2009). Izabran je 2011. za asistenta, a 2022. za vanrednog profesora na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na dvadeset samostalnih i na preko stotinu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Grafičkog kolektiva. Dobitnik je nagrade Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv za 2014, nagrade Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije za 2021, kao i više nagrada na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. Živi i radi u Beogradu.

Marija Jovičić, autorka Instagram profila Umetnost kaže može, gošća je nove epizode podkasta Izvolite u salon.Razgovarali smo o tome kako se danas govori o umetnosti i zašto mnogi i dalje imaju osećaj da je ona namenjena samo uskom krugu ljudi. Dotakli smo se pitanja kako društvene mreže mogu da postanu prostor ozbiljnog obrazovanja, šta znači popularizovati istoriju umetnosti bez pojednostavljivanja i zbog čega je važno da naučimo da posmatramo umetnička dela bez straha da ćemo ih „pogrešno“ razumeti.Pričali smo i o nastanku profila Umetnost kaže može, o tome kako izgleda stvaranje kvalitetnog edukativnog sadržaja, zašto pojedina umetnička dela i danas izazivaju snažne reakcije, kao i o tome kako umetnost može da postane deo svakodnevice svakoga od nas.Ako vam se dopada ono što radimo, pretplatite se na kanal, ostavite komentar i podelite ovu epizodu sa prijateljima. Vaša podrška nam pomaže da nastavimo da razgovaramo sa ljudima koji umetnost, kulturu i društvo čine bližim i razumljivijim široj publici.

U četvrtoj, ujedno i poslednjoj epizodi našeg serijala o Vinsentu van Gogu, stižemo do njegovih poslednjih dela - od autoportreta sa previjenim uhom, preko prizora iz Overa, do poslednjih slika koje je naslikao u prirodi.Šta se zapravo događalo sa Van Gogom u periodu koji je ostao obeležen pričama o njegovom mentalnom stanju, izolaciji i stvaralačkoj groznici? Kako se menja njegov odnos prema sopstvenom slikarstvu? I koja je zaista bila njegova poslednja slika (najverovatnije to nije ona na koju ste pomislili)?Ali priča se ovde ne završava.Posle Van Gogove smrti počinje druga etapa: stvaranje Van Goga kakvog danas poznajemo. Kako je njegovo delo sačuvano, predstavljano i postepeno dobilo status jednog od najprepoznatljivijih opusa u istoriji umetnosti? U tom procesu važnu ulogu imala je Johana van Gog-Bonger, supruga njegovog brata Tea — žena čiji je rad decenijama bio presudan za očuvanje i promociju Van Gogovog nasleđa.U ovoj epizodi zato ne govorimo samo o kraju jednog života, već i o početku stvaranja jednog mita.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Za samo nekoliko godina Vinsent van Gog od slikara koji još traži svoj stil postaje jedan od najprepoznatljivijih umetnika moderne umetnosti.Ali, upravo u trenutku kada njegovo slikarstvo doživljava najveću transformaciju, njegov život počinje da se raspada.U trećoj epizodi pratimo Van Goga od dolaska u Pariz 1886. godine, gde upoznaje impresioniste i otkriva novu moć boje, preko odlaska u Arl i stvaranja čuvenih slika poput „Suncokreta“, pa sve do susreta sa Polom Gogenom i nastanka Žute kuće.Šta je Van Gog tražio u Arlu? Zašto je želeo da okupi umetnike oko sebe? Kako je njegov odnos sa Gogenom postao sve napetiji? I šta se zapravo dogodilo tokom noći u decembru 1888. godine kada je Van Gog odsekao deo svog uveta?Priča o odsecanju uveta često se pretvara u legendu o „ludom geniju“. Ali iza tog događaja nalazi se mnogo složenija priča o prijateljstvu, umetnosti, izolaciji, očekivanjima i ličnoj krizi.Ovo je epizoda o trenutku kada Van Gog pronalazi svoj umetnički jezik i počinje da gubi kontrolu nad sopstvenim životom.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Vinsent van Gog je ceo život želeo da bude blizu ljudi. Želeo je ljubav, porodicu i osećaj pripadanj, ali su njegovi odnosi sa onima koje je voleo gotovo uvek završavali razočaranjem.U drugoj epizodi pratimo van Goga od trenutka kada odlučuje da postane umetnik pa sve do odlaska u Pariz 1886. godine. Govorićemo o njegovom odnosu sa Sien, o neuzvraćenoj ljubavi prema Ki Vos, o njegovim sukobima sa porodicom i o njegovoj neprekidnoj potrebi za bliskošću. Istovremeno pratimo nastanak slikara: prve ozbiljne studije, život među siromašnima, opsesiju seljacima i radnicima i konačno nastanak jednog od njegovih prvih velikih remek-dela, "Ljudi koji jedu krompir".Zašto je van Gog tako teško pronalazio ljubav? Da li je pokušaj da bude voljen bio povezan sa njegovom potrebom da slika?Kako je usamljenost oblikovala umetnika koji će promeniti tok istorije umetnosti?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Pre nego što je naslikao Zvezdanu noć, Suncokrete i postao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji, Vinsent van Gog je bio samo mladić koji nije znao gde pripada.U ovoj epizodi pratimo prvi, često zanemareni deo njegovog života: detinjstvo u Holandiji, porodicu van Gog, odnos sa bratom Teom, godine provedene u trgovini umetninama, neuspešne pokušaje da postane učitelj i propovednik, duboku religioznost i boravak među siromašnim rudarima u Borinažu.Zašto van Gog nije uspevao da pronađe svoje mesto u svetu? Zašto je toliko puta menjao životni put? I kako je čovek koji je sa 27 godina još uvek tražio svoj poziv konačno odlučio da postane umetnik?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Kako nastaju freske u Hilandaru? Kako izgleda rad na jednom od najznačajnijih srpskih manastira i šta znači posvetiti život monumentalnom slikarstvu? U ovoj epizodi podcasta Izvolite u salon gost je Goran Jović, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, freskoslikar i umetnik koji učestvuje u realizaciji nekih od najznačajnijih savremenih projekata sakralne umetnosti.Razgovaramo o njegovom radu na freskama u manastiru Hilandar, iskustvu oslikavanja kripte Hrama Svetog Save, ali i o tome kako danas nastaju dela namenjena da traju vekovima. Goran govori o spoju zanata, duhovnosti i umetnosti, o odgovornosti koju nosi rad na sakralnim objektima i o tome koliko je prostora ostalo za autorski izraz unutar tradicije koja traje više od hiljadu godina.Dotičemo se i procesa nastanka freske (od prvih crteža i pripreme zida do rada na skelama i završnih poteza), kao i izazova sa kojima se susreću umetnici na velikim projektima obnove i oslikavanja crkava i manastira. Razgovaramo i o njegovom radu sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti, značaju očuvanja kulturne baštine i mestu koje freskoslikarstvo i mozaik imaju u savremenoj umetnosti.Ovo je razgovor o umetnosti koja nadživljava svoje autore, o tišini ateljea i radu na skelama, o tradiciji koja se neprekidno obnavlja i o tome kako nastaju slike koje će generacije posmatrati vekovima.Ako vam se dopadaju razgovori o umetnosti, istoriji, kulturnom nasleđu i stvaralaštvu, pretplatite se na kanal Izvolite u salon, ostavite komentar i podelite epizodu.Goran Jović je vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde predaje zidno slikarstvo i mozaik. Autor je brojnih fresaka, ikonostasa i mozaičkih kompozicija u sakralnim objektima u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u oslikavanju kripte Hrama Svetog Save, kao i na projektima u manastiru Hilandar. Njegovi radovi izlagani su u zemlji i inostranstvu, a kroz umetnički i pedagoški rad posvećen je očuvanju i razvoju tradicije freskoslikarstva i monumentalnog zidnog slikarstva.

Nikola Dobrović jedan je od najvažnijih arhitekata jugoslovenskog modernizma i autor nekih od najprepoznatljivijih građevina i urbanističkih ideja Beograda. U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo sa Anđelom M. Dukić, istoričarkom arhitekture i doktorantkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, o Dobrovićevom životu, arhitekturi i urbanističkoj misli.Od njegovog rada u Dubrovniku i odnosa prema istorijskom gradu, preko posleratne obnove Beograda, do kompleksa Generalštaba, razgovaramo o tome šta je Nikola Dobrović želeo od moderne arhitekture i kakav je grad pokušavao da stvori.Šta je Dobrović podrazumevao pod modernom arhitekturom? Zašto je Generalštab toliko važan? Kakav je Beograd mogao da bude da su njegove urbanističke ideje u većoj meri ostvarene? I šta nam Dobrovićeva arhitektura govori o Beogradu danas?Anđela M. Dukić je rođena 1997. godine u Aleksincu. Osnovne i master studije završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za istoriju umetnosti. Master tezu pod nazivom „Arhitektura javnih objekata u Nišu i okolini (1918-1941)“ odbranila je 2022. godine kod profesora dr Aleksandra Kadijevića, pod čijim mentorstvom je pohađala doktorske akademske studije istorije umetnosti. Oblast njenog naučnog rada i usavršavanja su nacionalno i jugoslovensko graditeljsko nasleđe novog i modernog doba – valorizacija, istoriografska eksplikacija i zaštita. Stipendistkinja je Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Februara 2025. godine izabrana je u zvanje istraživač-pripravnik. Dukić je bila saradnica u nastavi profesoru dr Aleksandru Kadijeviću na kursevima na Osnovnim akademskim studijama istorije umetnosti: „Arhitektura od renesanse do postmodernizma“, „Arhitektura u Srbiji (kraj 17-početak 21. veka)“ i „Arhitektura u Srbiji 1918-1941“. Pored naučne i nastavne aktivnosti, bavi se grafičkim dizajnom i fotografijom. Tokom osnovnih, master i doktorskih studija učestvovala je na velikom broju umetničkih i arhitektonskih izložbi i manifestacija u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja primenjenih umetnosti, Muzeja grada Beograda, Etnografskog muzeja i drugih referentnih ustanova i institucija. Od 2024. godine je članica-saradnica Matice srpske, a od 2026. godine je članica ULUPUDS-a i Kulturnog Ceraka.

Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od ključnih figura moderne umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove monumentalne kompozicije, snažni pejzaži i ekspresivni potezi četkice zauzimaju posebno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog slikarstva.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu i delu Petra Lubarde – od njegovog detinjstva u Crnoj Gori i školovanja, preko ratnih iskustava i umetničkog sazrevanja, do nastanka najvažnijih dela koja su obeležila jednu epohu. Pokušavamo da odgovorimo na pitanje zbog čega su njegove slike i danas toliko moćne i zašto se Lubarda smatra jednim od najvećih umetnika ovog prostora.Kroz razgovor se bavimo njegovom biografijom i umetničkim razvojem, modernom umetnošću u Jugoslaviji, odnosom između ekspresionizma i apstrakcije u njegovom stvaralaštvu, kao i čuvenim ciklusima „Kosovski boj“ i „Crna Gora“. Govorimo i o načinu na koji su se pejzaž i istorija spojili u njegovom slikarstvu, o mestu koje Petar Lubarda zauzima u evropskoj umetnosti 20. veka i o snažnom uticaju koji je ostavio na generacije umetnika.Petar Lubarda nije slikao samo pejzaže i istorijske događaje – on je stvarao slike koje deluju kao da u sebi nose čitavu energiju jednog prostora i jednog vremena.