k/talks local

Sa ponosom vam predstavljamo drugu epizodu novog serijala na temu budućnosti medicine i zdravstva na k/talks local kanalu!Nastavljamo da istražujemo kako može izgledati medicina budućnosti, uz sve naučne, ekonomske, društvene i tehnološke izazove. U ovoj epizodi o medicini budućnosti upravo iz tehnološkog ugla, razgovaramo sa Igorom Bogićevićem, jednim od pionira u oblasti biotech u Srbiji. Igor je jedan od osnivača kompanije Seven Bridges Genomics a danas je jedan od osnivača startapa Orgnostic. On će nas sprovesti i kroz pojmove koji su sve aktuelniji, kao što je individualizovana medicina i in silico eksperimenti, pričaće šta se dešava u nauci i koliko medicina brzo napreduje, ako imamo u vidu da se tek poslednjih dvadesetak godina pojavljuju sofisticiranije mašine. Da li će nam tehnologija i simulacija ponašanja molekula omogućiti da dolazi do manje grešaka sa terapijom, ali i zašto nikada neće moći da zameni lekare i naučnike, i šta je to što tehnologija saznajte u novoj epizodi podcasta.

Sa ponosom vam predstavljamo novi serijal na k/talks local kanalu – serijal o medicini budućnosti! Kako će medicina izgledati u budućnosti i sa kojim ćemo se sve izazovima susretati su, najšire rečeno, teme kojima ćemo se baviti u narednom periodu, i to iz vizure sagovornika iz najrazličitijih pozicija u oblasti medicine – lekarima, tehnolozima, menadžerima u zdravstvu, kao i mnogim drugima. Epizoda kojom otvaramo serijal pripala je dr Dragani Obradović, profesorki neurologije, aktivistkinji i specijalisti za multipla sklerozu. Dragana redovno prati sva naučna dostignuća u domenu svoje specijalizacije, aktivno radi na uklanjanju stigme i podizanja svesti o multipla sklerozi i sa različitim akterima radi na obezbeđivanju adekvatne terapije za lečenje ove bolesti. Dragana je sa nama podelila svoja gledišta koja se tiču održivosti zdravstvenog sistema i budućnosti medicine o kojima stiže da aktivno razmišlja i pored svakodnevnih obaveza – o važnosti partnerstava lekara i pacijenata i udruženja pacijenata, primarnoj zdravstvenoj zaštiti, posledicama i efektima pandemije Covid-19 na zdravstveni sistem i čitavo društvo, kao i mnogo toga drugog.

Work-life balance je tema o kojoj se mnogo priča u poslovnom svetu – dan od 24 sata nekome proleti, a nekome pruža sasvim dovoljno prostora i za posao, za porodicu, za sport, za hobije i rad na sebi. U vremenu u kome 24 sata postaje sve kraće, da li je balans poslovnog i privatnog možda prevaziđen koncept? Ili nekima dan traje i duže od 24 sata? Gost ove epizode je Marija Desivojević Cvetković, senior potpredsednica Delta Holdinga. Marija je uspešna poslovna žena koja je u Delti zadužena za razvoj i strategiju poslovanja i sektore IT-ja i korporativnh komunikacija. Marija je i maratonac, biciklista i  triatlonka koja je uspešno savladala Iron Man izazov, majka dva dečaka, kao i još mnogo toga. Sa Marijom smo pričali o matematičkom fakultetu i biznisu, organizaciji vremena, o tome šta kompanija Delta radi na oživljavanju sela, o kupovini Sava Centra i daljim planovima, kao i mnogim drugim temama koje smo dotakli. Marija nam je otkrila zbog čega svoj život ne posmatra kroz popularnu „work-life balance“ prizmu, već kao već kao dobro uvežbani jazz kvintet u kome je svaka deonica dovedena do savršenstva i zajedno čini jednu skladnu celinu. 

Kako je regionalni startup ekosistem izgledao bez velikih igrača, ozbiljnih konferencija, strukovnih udruženja, većih investicija i specijalizovanih medija koji ga pomno prate? Kako je pre desetak godina u nedostatku današnje infrastrukture izgledao networking, potraga za novim izvorima finansiranja i podrškom na domaćoj startup sceni? Kako se tada gledalo na napuštanje sigurnih poslova u kompanijama da bi se razvijao spostveni biznis i kako su uspešni primeri iz bliske prošlosti uticali na buduće digitalne preduzetnike?Marko Mudrinić  bio je dnevni svedok ovih dešavanja. Kao urednik Netokracije za Srbiju, kojoj se priključio sad već davne 2012, se istakao kao jedan od vodećih IT novinara u Srbiji, pokrivajući teme o internet preduzetništvu, novim tehnologijama i digitalnim trendovima. Sa Markom smo pričali o počecima razvoja domaće startup scene, IT preduzetništvu i tome koliko su stvari danas drugačije u odnosu na same početke razvoja ove grane u Srbiji i regionu. Naravno, sa Markom smo se dotakli i teme IT novinarstva, specijalizacije medija i njihove budućnosti, ali i toga kako je biti domaćin podcasta.O Marku možete saznati više na Netokracija.rs, a možete ga gledati i u Netokracijinom podcast-u „Office Talks“

Zbog čega spavamo? Verujem da bi svako imao neki odgovor na ovo naizgled logično pitanje – zbog toga što nam san pomaže da se odmorimo, regenerišemo, sačuvamo energiju… Međutim, proces koji nam je toliko poznat ipak ostaje među najtajanstvenijim fenomenima u biologiji, jer je sve što smo upravo naveli još uvek samo na nivou hipoteze. Zbog čega je, dakle, spavanje neophodno za život? Dragana Rogulja, docent za neurobiologiju na Harvard Medical School Blavatnik instituta za neurobiologiju, posvetila je svoju karijeru istraživanju molekularnih mehanizama koji upravljaju snom. U ove svrhe, Dragana i tim naučnika sa Harvarda ispitivali su mušicu Drosophila Melanogaster, čiji je sistem sna u letu izuzetno sličan snu sisara. Dragana nam je otkrila da se muve u nedostatku sna ponašaju slično kao i ljudi -  manjak spavanjanja dovodi do umora i brojnih poremećaja, a odsustvo sna do brojnih bolesti, čak i smrti. Kroz razgovor sa Draganom saznali smo ne samo koje to sličnosti postoje između mušica i ljudi, već i više detalja o njenom dugogodišnjem istraživanju, koje je prvi put u nauci ponudilo nešto više od hipoteza i pokušalo da da naučno utemeljen odgovor na pitanje zbog čega moramo da spavamo.

Na koga biste se kladili da će osvojiti finale Vimbldona – Novaka Đokovića ili Bornu Ćorića? Koja bi kvota bila za ulazak Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore ili BiH u finale svetskog prvenstva u fudbalu? Covid-19 nas je možda omeo u namerama da podržimo svoje sportske favorite ovoga leta, ali u jedno se još uvek kladimo – sport sigurno ostaje najbitnija sporedna stvar na svetu.U ovoj vanrednoj epizodi podcasta k/talks priča se upravo o sportu, jednoj pravoj letnjoj i relaksiranoj temi. Ovog puta je našeg autora Rastka Petakovića odmenio njegov kolega Miloš Vučković, koji nas je kao vrsni poznavalac sportskih dešavanja sproveo kroz aktuelne teme u svetu sporta. Miloš je ugostio Dejana Kosanovića, direktora marketinga u kompaniji Mozzart, najvećem priređivaču igara na sreću u Jugoistočnoj Evropi, koji je od skoro prisutan i na tržištima Kenije i Kolumbije. Miloš i Dejan pričali su ne samo o dešavanjima i aktivnostima u svetu sporta aktuelnim u toku pandemije Covid-19, već i o tome kako razvoj novih tehnologija utiče na budućnost sporta, o najnovijim inovacijama u industriji priređivanja igara na sreću, ali i o tome kako će ove industrije u budućnosti privlačiti svoje korisnike.

Da li postoji magična formula za stvaranje proizvoda ili usluga koji ljudi žele? Na koji način treba da razmišljamo o našim korisnicima i kako da identifikujemo njihove potrebe?Sa Markom Jevtićem sam pričao o design thinking-u, metodologiji koju u svom poslovanju uspešno koriste startapi, ali i velike kompanije širom sveta. Design thinking nas s jedne strane navodi da bolje razumemo korisnike, njihove potrebe i probleme, ali nas sa druge uči i testiranju prototipa, pronalaženju inovativnih rešenja i prilagođavanju. Kompanije koje koriste design thinking metodologiju opisuju je kao ključ uspeha ne samo procesu inoviranja već u i unapređenju postojećih kompanija i ideja. Marko Jevtić je koautor knjige Design Thinking, koju je napisao zajedno sa svojim kolegom iz Nordeusa Milovanom Dekićem. Marko u Nordeusu vodi tim koji radi na igri Top Eleven, proizvodu koji je imao preko 200 miliona korisnika. Nakon završetka Cotrugli EMBA studija, završio je i LEAD program na Univerzitetu Stenford. Pre Nordeusa, pokretao je svoje projekte, radio u marketinškim agencijama i pisao za različite medije. Marko navodi da je design thinking nešto poput kuvanja – posle izvesnog vremena i prakse, svako nađe svoj idealan recept koji mu najbolje odgovara. 

Ovogodišnje izdanje redovnog istraživanja američke organizacije Startup Genome objavljeno 25. juna donosi dva ključna rezultata za srpsku IT scenu ‒ startap tržište Beograda i Novog Sada postiže vrednost od 502 miliona dolara, a Srbija je po broju blockchain developera u svetu na petom mestu među analiziranim zemljama. Ovo istraživanje nam pokazuje kako se naš ekosistem pozicionira u odnosu na druge startap ekosisteme u svetu, ali i omogućava da mapiramo njegove jake strane i izazove sa kojima se susreće. Gost ove epizode je Vukašin Stojkov, jedan od osnivača i direktor Startit centra. Za Vukašina slobodno možemo reći da je jedan od pionira razvoja lokalnog startap ekosistema. Startit je prvi na ovim prostorima počeo sa besplatnim edukacijama za sve one zainteresovane da nauče nešto više o IT sektoru, novim softverima i digitalnim sistemima, da se upoznaju sa novim trendovima, vrednostima i načinom razmišljanja. Sa Vukašinom sam pokušao da uđem u razloge uspešnosti lokalnog startup ekosistema, ali i da zavirim u džepove njegovih neiskorišćenih potencijala. Dotakli smo se i projekta Tesla Nation, koji je pokrenut sa ciljem spajanja domaćih preduzetnika sa potencijalnim partnerima iz razvijenih zemalja.

Živite u gradu 2020. godine? Verovatno niste znali da spadate u 50% ukupne svetske populacije koja naseljava urbane sredine. Predviđanja su da će ovaj broj porasti na čak 80% u narednih 30-40 godina. To bi značilo da se u godinama koje slede predviđa vrtoglavi rast urbane populacije – na nedeljnom nivou ona će se uvećavati za po jedan grad veličine Milana, Praga ili Beograda!Ukoliko spadate u urbanu populaciju, sigurno vas nije zaobišao ni buzzword „smart city“. Gradovi budućnosti, odnosno pametni gradovi, su koncept o kome se mnogo priča poslednjih godina upravo zbog trendova rasta populacije i potrebe za održivošću i udobnijim životom u gusto naseljenim sredinama. Jedna od kompanija-pionira iz smart city tech industrije dolazi upravo iz Srbije i starija je od samog termina „smart city“. U pitanju je Strawberry Energy koji je nastao 2011. godine, a danas su njihovi proizvodi prisutni u preko 20 zemalja i 50 gradova širom sveta. Strawberry proizvodi pametni ulični nameštaj, koji donosi internet konekciju i energiju na otvorene javne prostore koje ljudi svakodnevno posećuju, čime i sami gradovi postaju pametniji i praktičniji za život.U razgovoru sa Milošem Mlisavljevićem, jednim od osnivača Strawberry Energy-ja, saznaćete mnogo o redizajnu gradske infrastrukture u cilju poboljšanja života u urbanim sredinama. Dotakli smo se mnogih zanimljivih tema, počevši od Strawberry-jevih proizvoda kao što su Strawberry tree i smart bench, preko privatno javnih partnerstava kompanija i gradova, pa sve do Tesle, električnih automobila i toga kako je Covid-19 uticao na navike stanovnika pametnih gradova.

U ovoj epizodi razgovaramo sa Zojom Kukić, dobro poznatim licem i sastavnim delom srpskog digitalnog ekosistema, savremenikom njegovog rasta od njegovih skromnih početaka, pa sve do trenutka kada Startup Genome prepoznaje Beograd i Novi Sad kao top 5 u blockchain-u, top 5 među talentima i top 10 u video igrama!  Ovo postignuće je zaista izuzetno jer su Beograd i Novi Sad tako postali jedina središta na startup mapi između Estonije i Izraela. Razgovarali smo o ranim godinama, različitim faktorima koji omogućavaju ili ometaju rast ekosistema, kao i o mnogim drugim temama.Zoja je takođe koautor istraživanja koje je objavila Inicijativa "Digitalna Srbija" (DSI), a koje je pokušalo da pokaže kako su pandemija Covid-19 i prateća ekonomska kriza uticali na lokalni digitalni ekosistem. Suprotno onome što su mnogi sugerisali, digitalna zajednica je u velikoj meri ostala oštećena širom sveta. Uz nekoliko značajnih izuzetaka, većina preduzeća je zbog toga bila u mnogome pogođena.Pročitajte više:https://startupgenome.com/ecosistems/belgrade-and-novi-sadhttps://vvv.dsi.rs/skener-digitalne-privrede-covid-19/