Agro Priče

Poljoprivredne zadruge ponovo su važna tema u Srbiji, posebno kada mali proizvođači traže način da opstanu i budu jači na tržištu. Nekima je to možda i jedini način koji može da donese bolju pregovaračku poziciju sigurniji nastup. U ovoj epizodi podcasta Agro priče sa Nikolom Mihajlovićem, direktorom Zadružnog saveza Srbije razgovaramo o tome šta je prava uloga zadruge, kako je loša slika o zadrugarstvu nastajala godinama, koje su bile najveće greške iz prošlosti i zašto se poverenje teško vraća. Posebno govorimo o tome da su zadruge važne za male proizvođače mleka, koliko danas ima zadruga u Srbiji i zašto bez zajedništva i dobrih ljudi nema ni uspešne zadruge.Poljoprivredne zadruge ponovo su važna tema u Srbiji, posebno kada mali proizvođači traže način da opstanu i budu jači na tržištu. Nekima je to možda i jedini način koji može da donese bolju pregovaračku poziciju sigurniji nastup. U ovoj epizodi podcasta Agro priče sa Nikolom Mihajlovićem, direktorom Zadružnog saveza Srbije razgovaramo o tome šta je prava uloga zadruge, kako je loša slika o zadrugarstvu nastajala godinama, koje su bile najveće greške iz prošlosti i zašto se poverenje teško vraća. Posebno govorimo o tome da su zadruge važne za male proizvođače mleka, koliko danas ima zadruga u Srbiji i zašto bez zajedništva i dobrih ljudi nema ni uspešne zadruge.00:00:00 Uvod00:05:11 Kad kažeš zadruga svi misle na poljoprivredne zadruge, a ljudi se udružuju i mnogo šire 00:07:59 Zašto zadrugarstvo traje kad se sve drugo menja?00:09:18 Loša slika o zadrugama i dalje pravi štetu00:10:33 Najveća greška zbog koje se zadrugarstvo još oporavlja00:15:24 Koliko zadruga zaista danas radi u Srbiji?00:20:48 Da li je udruživanje u zadruge REŠENJE za proizvođače mleka?00:24:27 Za male proizvođače zadruga može da bude razlika između opstanka i gašenja00:26:44 Zadruga nije društvo kapitala nego društvo ljudi00:30:25 Fond za razvoj zadruga - Bezkamatna podrška za zadruge00:47:16 Zadruge postoje svuda i svetu ozbiljno rade00:48:20 Gde Srbija greši? Slovenci su to rekli u jednoj rečenici

Da li smo svesni koliko nas klimatske promene već koštaju? Gost ove epizode podkasta Agro priče je Uroš Davidović, meteorolog i ekonomista, sa kojim otvoreno razgovaramo o realnim posledicama suša i poplava u Srbiji, po poljoprivredu, privredu i svakodnevni život.Od 2001. do 2024. godine klimatski ekstremi prouzrokovali su štetu veću od 10 milijardi evra, a najveći deo gubitaka odnosi se na sušu i poljoprivredu. Poplave 2014. godine pokazale su da prava šteta ne staje na prvim procenama, indirektni gubici pogađaju energetiku, distribuciju hrane i čitavu ekonomiju.Da li će suše postajati češće i duže? Zašto je Srbija među najranjivijim zemljama u Evropi? I kako izgleda prilagođavanje poljoprivrede novim klimatskim uslovima?00:00 Uvod01:53 Cena sušnih godina u Srbiji meri se cifrom sa 10 nula!04:21 Koji deo Srbije je najviše pogođen klimatskim promenama, Zapad, Šumadija ili Vojvodina?07:34 Srbija je svetski šampion u zagrevanju leta12:42 Suše će biti češće, jače i duže14:17 Imaćemo sušu a istovremeno i poplave15:50 Postoje dve vrste poplava, na koje NEMAMO vremena da reagujemo?22:03 Kako se zapravo meri šteta od klimatskih promena?26:12 Prava šteta je veća nego što mislimo, poplave iz 2014. godine otkrile su razmeru27:58 3 puta smo siromašniji od EU, ali i 3 puta više gubimo zbog klimatskih promena33:04 3 godine kada šteta od klimatskih ekstrema bila najveća i najviše u poljoprovredi37:18 Srbija je najranjivija država u Evropi47:37 Skandinavci su najspremniji na klimatske izazove u Evropi49:37 Da li će Srbija postati klima Severne Afrike?49:59 Hoćemo li morati da menjamo kulture koje gajimo?50:58 Svet ulaže 93% u ublažavanje a skoro ništa u prilagođavanje51:33 Kao mala zemlja mi najmanje doprinosimo ali najviše patimo

U ovoj epizodi podkasta govorimo o tome kako mikroorganizmi u zemljištu direktno utiču na ishranu biljke, plodnost zemljišta i smanjenje troškova proizvodnje. Kroz primere sa njive objašnjavamo zašto rezultat pobeđuje nepoverenje, kako ublažiti fitotoksiju, da li se mineralna đubriva mogu zameniti mikrobiološkim i kako obezbediti azot i fosfor kada su biljci najpotrebniji. Razgovaramo o održivim rešenjima u teškim godinama, upravljanju zemljištem, zadržavanju vlage i tome zašto znanje o zemljištu omogućava efikasnije rešavanje problema u poljoprivredi.Na ove teme razgovaramo sa spec. dipl. inž. Bogdanom Žigićem iz Biofora, koji više od 20 godina radi na razvoju tehnologija zasnovanih na mikrobiologiji zemljišta i upravljanju plodnošću zemljišta u realnim proizvodnim uslovima.00:00 Put od teorije do rešenje koje već 20 godina "radi" na njivi 01:26 Rezultat uvek pobedi nepoverenje04:38 Kako se proizvodi razvijaju i zašto to nikad ne prestaje05:43 Priroda već ima sistem – mikrobiološka đubriva ga pokreću06:54 Zašto dodajemo sve više, a biljka uzima sve manje10:41 Mikroorganizmi u zemljištu direktno utiču na ishranu biljke11:52 Kako u jednoj godini podići plodnost zemljišta i smanjiti troškove13:27 Rezultat je odgovor na pitanje zašto poljoprivrednici prihvataju nove tehnologije14:55 Kako Biofor Active pomaže biljci da se ublaži fitotoksija15:57 Teške godine traže održivo rešenje17:49 Na kojim kulturama se efekti Biofor preparata najjasnije vide19:22 Zemljište vapi za životom – a rešenje postoji!20:56 Da li se mineralna đubriva mogu zameniti mikrobiološkim?24:02 Kako obezbediti azot kada je biljci najpotrebniji?24:52 Bez fosfora nema energije ni otpornosti biljke. Kako pokrenuti fosfor koji je zarobljen u zemljištu? 26:03 Biofor koristi ono što već postoji u našem zemljištu jer tu i najbolje radi!30:05 Mikroorganizmi pomažu biljkama u stresnim uslovima34:17 Kako do visokog prinosa uz niže troškove?40:48 Kako proveriti da li vaše zemljište zaista prima i zadržava vlagu?48:11 Znanje o zemljištu kao osnova za rešavanje problema poljoprvrednika

Šta se dogodi kada zemlju tretiramo kao resurs koji treba iscrpeti, a ne sačuvati? U početku prinosi rastu, onda polako nestaju humus, struktura, voda i sigurnost. Regenerativna poljoprivreda nastaje baš u tom trenutku. Kada shvatimo da više ne možemo da idemo brže, već pametnijeU ovoj epizodi Agro priča razgovaramo sa Ivanom Sudarevićem, poljoprivrednikom iz Subotice koji se regenerativnom poljoprivredom bavi i u praksi i kroz obrazovanje. Na svom gazdinstvu on spaja ratarsku proizvodnju i stočarstvo, analize zemljišta i iskustvo sa njive, i otvoreno govori o onome što funkcioniše, ali i o onome što zahteva strpljenjePričamo o tome kako je nastala savremena poljoprivreda i koje su njene posledice. Zašto se struktura zemljišta menja. Kako pokrovni usevi čuvaju vlagu i hrane zemljište. Koliko zapravo košta prelazak na regenerativni pristup Da li su prinosi manji ili su troškovi ono što pravi razliku? I zašto sve više proizvođača počinje da razmišlja dugoročno.Ovo nije priča o trendu, ovo je razgovor o tome kako da zemlja ostane plodna, proizvodnja održiva, a poljoprivreda posao od kog može da se živi i sutra. Za nekoga će ovo biti ideja kako da unapredi svoju proizvodnju, za nekoga potvrda da je na dobrom putu, a za mnoge — razlog da prvi put razmisle o zemljištu drugačije00:00 Uvod01:43 Posledice "zelene revolucije" u poljoprivredi04:17 Promena strukture setve kao odgovor na rizik i posledice05:17- Da li regenerativna poljoprivreda utiče na kvalitet hrane?08:45 Šta analize zemljišta otkrivaju o zdravlju zemljišta i plodnosti sa uvođenjem prakse regenerativne poljorivrede?09:40 Trenutak odluke za ovakav način obrade zemlje - Kada shvatiš da ovako više ne ide11:06 Šta je zapravo regenerativna poljoprivreda?11:53 Principi regenerativne poljoprivrede15:53 Kako ući u regenerativnu proizvodnju bez velikog rizika?17:35 Zašto bez životinja nema zatvorenog sistema?18:45 Šta se prvo menja kada zemljištu vratiš život i pređeš na regenerativnu poljoprivredu?20:56 Pokrovni usevi: ono što se ne vidi, a pravi razliku?22:35 Kada se seju pokrovne useve i koliko to zaista košta?28:03 Kada vlage nema, kako pokrovni usevi pomažu zemljištu?26:42 Kako se dolazi do prave smeše za pokrovne useve i gde se kupuje?38:03 Da li su pokrovni usevi konkurencija gajnim kulturama?29:01 Da li je potreba posebna mehanizacija za regenerativnu poljoprivredu?31:24 Manji traktor je prednost u regenerativnoj poljoprivredi: manje goriva, manje sabijanja42:26 Ministarstvo poljoprivrede i EAgrar ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu

Jedna od najvrednijih stvari u životu na selu je čuti iskustvo onih koji su već probali – kako izgleda kad gosti dođu prvi put, šta traže, šta pamte, ali i kako domaćini uče iz svakog susreta.Zato u ovoj epizodi Agro priče razgovaramo sa Vladimirom Ivanovićem, osnivačem sajta selo.rs, koji više od dve decenije povezuje domaćine i turiste širom Srbije.On kroz iskustva ljudi koje je upoznao pokazuje kako se od sela može napraviti prilika – ne velika zarada, već siguran posao i život u skladu s prirodom.Pričamo o tome kako se pokreće seoski turizam, koliko zaista treba uložiti, šta gosti danas traže i zašto domaća hrana postaje luksuz. Za nekoga prilika da započne posao na selu, a za nekoga ideja kako da otkrije mesta gde vreme sporije teče.02:44 – Kako je pandemija probudila interesovanje za seoski turizam05:36 – Ko su gosti u seoskom turizmu – domaći ili strani posetioci?06:39 – Gde je seoski turizam najrazvijeniji u Srbiji08:08 – Da li je odmor na selu i dalje povoljniji od drugih destinacija09:16 – Postoji li standard u ponudi seoskog turizma10:41 – Može li se od seoskog turizma pristojno živeti13:26 – Zašto sve više ljudi bira odmor na selu14:54 – Kakva je podrška države i da li pomaže domaćinima18:18 – Ko se bavi promocijom seoskog turizma i šta najviše privlači goste20:49 – Da li domaćinstva odustaju od seoskog turizma ili ga šire24:08 – Mladi ili stariji – ko se češće upušta u seoski turizam27:43 – Koji su propisi i šta je potrebno da bi domaćinstvo legalno radilo36:19 – Da li je potrebna posebna edukacija za bavljenje seoskim turizmom37:53 – Kako domaćini privlače goste i zašto dobra fotografija znači sve41:01 – Šta razlikuje srpski seoski turizam od evropskog i kuda ide dalje

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče gost je dr Živko Bugarčić, jedan od najupućenijih stručnjaka za proizvodnju krompira u Srbiji. Razgovaramo o vremenskim uslovima, kasnoj sadnji i zašto je rod i ove godine pod znakom pitanja. Otkupna cena je ponovo razočaravajuća – da li proizvođači uopšte uspevaju da pokriju troškove? Saznajte koliko košta hektar krompira, koliki su prosečni prinosi i da li je navodnjavanje postalo obavezno. Govorimo i o semenskom krompiru – odakle dolazi, kako ga birati i zašto kvalitet sadnog materijala pravi ogromnu razliku. Postavljamo pitanje – zašto neki napuštaju ovu proizvodnju, a drugi stižu do 50+ tona po hektaru? Porede se uslovi u brdsko-planinskim i ravničarskim područjima, ali i kvalitet krompira. Šta biraju naši proizvođači – beli ili crveni krompir? Koja sorta daje najbolji prinos i ukus? Osvrnuli smo se i na sve veći uvoz krompira i ulogu velikih trgovinskih lanaca. Može li Srbija ponovo postati izvoznik? I koliko bi udruživanje pomoglo proizvođačima da opstanu?Otkupna cena krompira 2025, problemi sa rodnom godinom, ulaganja u proizvodnju krompira, sorte i semenski krompir, navodnjavanje, tržište, razlike između brdskog i ravničarskog krompira, prinosi po hektaru i trend uvoza krompira u Srbiju.📺 Pratite Agro Priče za više sadržaja o poljoprivredi, mehanizaciji, cenama i savetima za proizvođače.🎙 Gost: dr Živko Bugarčić00:00 – Hoće li biti krompira ove godine? Prognoza za sezonu 2025.02:35 – Šta je pošlo po zlu prošle godine i koliko je rod propao?04:46 – Zašto proizvođači odustaju od krompira i gube novac?06:06 – 5 stvari koje svaki proizvođač krompira mora da zna07:33 – Ne isplati se čuvati krompir? Evo zašto…08:06 – Odakle dolazi semenski krompir i šta to znači za nas?09:14 – Najčešće greške u proizvodnji krompira – i kako ih izbeći10:47 – Koju mehanizaciju moraš imati za ozbiljnu proizvodnju krompira?12:46 – Kako se prave bankovi i zašto je važno koliko zemlje ide preko krtole15:28 – Šta raditi između sadnje i vađenja krompira?15:57 – Može li se danas uzgajati krompir bez sistema za navodnjavanje?18:02 – Koliki je prosečan prinos krompira po hektaru u Srbiji?20:52 – Da li se zaista može uštedeti u proizvodnji krompira?23:19 – Hemijska zaštita krompira – kada i kako deluje?27:03 – Zašto je krompir strateška hrana i neophodna u krizi?28:03 – Ravničarski ili brdskoplaninski krompir – gde uspeva bolje?33:06 – Je l’ brdski krompir stvarno zdraviji i kvalitetniji?35:19 – Ko se još bavi krompirom u Srbiji i zašto ih je sve manje?35:57 – Cena proizvodnje po hektaru – od 600.000 do milion dinara37:23 – Ko su vodeći proizvođači krompira u Evropi?38:54 – Zašto su i veliki proizvođači digli ruke od krompira?41:28 – Koliko proizvođač zaista zaradi po kilogramu krompira?43:41 – Kako izabrati sortu krompira za prinos, čuvanje i ukus?46:04 – Ko još zna šta je dobar krompir? (posebno na selu)46:48 – Šta se desilo sa domaćim sortama krompira?48:42 – Da li je beli krompir bolji za kuvanje, a crveni za prženje?50:51 – Kako je Srbija od izvoznika postala uvoznik krompira?55:35 – Zašto je udruživanje ključno za opstanak proizvođača krompira?

U desetoj epizodi podkasta Agro Priče ugostili smo prof. dr Vladana Bogdanovića, dekana Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i razgovarali sa njim o istoriji, značaju i konceptu obrazovanja na ovom fakultetu, ali i o važnosti obrazovanja i primeni inovacija u poljoprivredi uopšte.Poljoprivredni fakultet u Zemunu ima bogatu istoriju – od osnivanja posle Velikog rata, pokušaja ukidanja i paljenja, pa sve do današnje uloge u razvoju poljoprivrednog sektora. Kako se fakultet prilagođava savremenim izazovima, koji stručnjaci su potrebni za budućnost poljoprivrede i kako država može pomoći domaćim proizvođačima?Dekan fakulteta, prof. dr Vladan Bogdanović otkriva kako fakultet balansira između akademskih, tržišnih i tehnoloških zahteva, priprema programe na engleskom jeziku i teži da postane naučno-istraživačka ustanova.Najnoviju epizodu podkasta AGRO PRIČE pogledajte na našem Youtube kanalu, Spotify platformi, Apple Podcasts i ne propustite da pogledate prethodne epizode.00:00 Uvod00:38 Zašto je Poljoprivredni fakultet u Zemunu nastao baš pre nešto više od jednog veka?03:02 Prvo hteli da ukinu Poljoprivredni fakultet, a zatim je bio i zapaljen?!08:51 Poljoprivredni fakultet u Zemunu – ključni učesnik u osnivanju poljoprivrednih fakulteta u bivšoj Jugoslaviji!11:17 Šta se sve izučava na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i koji programi najviše privlače studente?15:03 Ovo je fakultet gde studenti stiču znanja van slušaonice - EVO i kako.16:41 Plaćena praksa, pa posao za buduće inženjere u poljoprivredi!19:43 Gde sve mogu da se zaposle mladi inženjeri poljoprivrede?21:26 Ko najčešće upisuje Poljoprivredni fakultet – i zašto su to najmanje đaci poljoprivrednih škola?24:04 Poljoprivreda danas – da li je to dinamičnija oblast nego što se misli?24:44 Stručnjaci kao odgovor na paradoks poljoprivrede: jeftini proizvodi i skupa proizvodnja 27:04 Sporazumi o međunarodnoj saradnji i razmena studenata sa drugim univerzitetima30:01 Stepen rzavijenosti stočarske proizvodnje kao merilo razvijenosti celokupne poljoprivrede 32:35 Subvencije u poljoprivredi – podsticaj za razvoj ili samo socijalna kategorija?37:59 Zašto država treba da zaštiti domaće poljoprivrednike i učini ih konkurentnijim na tržištu?39:31 Tržište diktira pravila – ali ko zaista treba da usmerava poljoprivredu?39:46 Kako razvoj poljoprivredne proizvodnje može da utiče i na ekonomski razvoj?41:17 Kakva je saradnja između Poljoprivrednog fakulteta i Ministarstvo poljoprivrede 49:30 Koje inovacije očekuju studente Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u budućnosti?

➡ Zašto je odustao od suncokreta i uveo dvopolje sa pšenicom i kukuruzom?➡ Da li se zemlja danas kupuje iz ljubavi, iz nužde – ili zbog investicije?➡ Šta misli o aktuelnom modelu subvencija i da li država uopšte ima viziju razvoja poljoprivrede?➡ Koliko su skupe greške iz neznanja – i zašto se zemlja u zakupu često izrabljuje?Otvoreno govori i o tome:- zašto veruje da domaće sorte nisu loše, ali nemaju podršku,- kako subvencije odlaze u ruke onih koji ni ne obrađuju zemlju,- da li postajemo zavisni od stranog semena,i zašto ne razume kada roditelji ostavljaju gazdinstvo deci bez ikakvog stručnog obrazovanja.Ovo je razgovor za sve koji veruju da se srpska poljoprivreda može voditi pametnije – i da nije sramota tražiti savet, ulagati u znanje, i razmišljati dugoročno.00:00:00 Uvod00:02:01 Dvopolje: kukuruz i pšenica, JEDNOSTAVNO ali nikako i lako i LAKO00:04:00 Zašto sam izbacio kulturu koja nikad ne omane00:05:03 Suncokret sam izbacio, ali tražim treću kulturu 00:06:38 Rana setva, gušći sklop – veći prinos00:09:00 Kad zna svoj prinos pre setve...EVO zašto je važno!00:09:28 Jedan cilj, jedan fokus: maksimalan prinos00:11:18 Šta donosi više – znanje sa fakulteta ili iskustvo sa njive?00:12:49 Najveći problemi na njivi? Počinju u glavi00:15:13 Zašto je poljoprivrednik otišao u školu menadžmenta?00:18:28 Poljoprivreda nije posao za jednog čoveka: Ne moraš sve sam – ni ne treba!00:20:49 Da li će se u Srbiji gajiti GMO?00:23:00 Kako znaš u šta prvo da uložiš?00:25:49 Domaće seme nije loše – samo ih niko ne brani00:28:03 Hoćemo li sejati samo ono što drugi odluče da nam prodaju?00:30:04 Da li subvencije vode poljoprivredu – ili je ostavljaju da luta?00:33:33 Kupovina zemlje: trošak, emocija ili strategija?00:35:08 Ko kupuje, a ko koristi zemlju? I gde ide novac od zakupa zemlje?!00:36:14 Da li zakup zemlje često znači i njeno izrabljivanje?00:37:44 Zakupljuje da preživi, iznajmljuje da otplati – ovako danas funkcioniše selo00:40:00 20. Da li je bolje zemlju prodati ili je dati u zakup?

U najnovijoj epizodi “Agropriča” dr Darko Jakšić vodi nas kroz svet srpskih vina i vinograda, otkrivajući pravo bogatstvo našeg  terroira.Saznaćete zašto je samo 7 000 ha komercijalnih vinograda zvanično registrovano – i gde leži snaga malih proizvođača i autohtonih sorata, koji jedini mogu da donesu jedinstvenost i opravdaju višu cenu.Otkrićemo i zašto tek svako deseto srpsko vino nosi oznaku geografskog porekla: sa jednom od najnižih stopa u Evropi, naša vina ostaju “nevidljiva” na svetskoj sceni, iako kvalitetom pariraju najboljima.Govorićemo i o sve izraženijim posledicama klimatskih promena kao što su rani početak vegetacije i prolećni mrazovi, ali i rešenjima poput rejonizacije, podizanja zasada na veću nadmorsku visinu i selekcije prilagođenih sorti što otvara nove mogućnosti. Saznaćete i kako susedi obnavljau svoje zasade preko EU fondova, dok evropski vinogradari imaju mogućnost da koriste gotovo 100% subvencija za za modernizaciju i promociju.Razotkrićemo vinske mitove o prinosu i kvalitetu - zašto manji prinosi često donose bogatiji ukus.Zatim krećemo i na “Vinski put Srbije” da vidimo koje korake treba preduzeti da bi svaki turista mogao u potpunosti da uživa u domaćem vinu.00:00:00 Uvod00:03:20 Koji je najveći izazov prilikom nabavke sadnog materijala autohtonih sorti vinove loze?00:07:42 Srbija na vinskoj mapi - Koliko ima komercijalno registorovanih vinograda?00:08:15 Zašto se u Srbiji smanjuju površine pod vinogradima i kako utiče konkurencija iz okruženja?00:15:34 Kako se u EU subvencioniše vinogradarstvo I vinarstvo?00:17:03 Crna Gora ubrzava rast vinograda EU parama – gde je tu Srbija?00:19:05 Kakav uticaj na vinogradarstvo imaju klimatske promene?00:21:17 Koja sorta grožđa se najviše gaji u Vojvodini?00:22:50 TERROIR je osnov svega - EVO zašto!00:23:43 Srbija ima BLAGO koje treba čuvati00:27:39 Oznaka geografskog porekla: šta donosi proizvođačima, a šta potrošačima?00:30:54 Tek 10 % srpskih vina sa oznakom porekla – samo jedna zemlja stoji lošije00:33:11 EVO zašto svetska vinska scena propušta srpska vina?00:35:21 OVA autohtona sorta ima najviše potencijala, ali...00:36:26 Koja sorta Tamjanike bi mogla da bude autohtona?00:37:53 Domaća, zapostavljena sorta grožđa idealna za PROSECCO00:38:35 Kako smo domaću sortu BAGRINA olako poklonili Rumunima?00:43:46 Manji prinos - BOLJE vino!00:47:33 Iste boce, isti ukusi... ipak, samo ONI mogu sačuvati jedinstvenost!00:49:16 Imamo kvalitet za evropske čaše ALI za VRHUNSKI status NEŠTO nedostaje 00:50:05 Da li je domaće vino opravdano UVEK skuplje?00:51:47 Evropski proizvođači vina imaju snažnu podršku, JEDAN je razlog00:54:03 Da li se više piju bela ili crvena vina?00:54:39 LOŠA domaća praksa subvencionisanja NOVIH vinograda00:58:04 Kinesko tržište ŠANSA za domaće proivođače ILI?00:59:23 Tržište vina u Srbiji: domaća vina u senci uvoza iz regiona01:00:24 Zašto biramo brend, a ne geografsko poreklo vina?01:01:56 Vinski put Srbije: od označene mape vinarina do uređenih usluga – šta tu nedostaje?

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče razgovaramo sa Bojanom Mojsom, poljoprivrednikom iz Gaja, čija se porodica već generacijama bavi poljoprivredom i isključivo živi od poljorivrede. Na svom gazdinstvu, zajedno sa ocem, sinom – a uskoro i unukom – obrađuje 300 ha, pretvarajući zemlju u način života. Bojan veruje da prava ljubav prema zemlji leži u pažljivom planiranju i odgovornom pristupu. Od praćenja prinosa pomoću ogleda („ako nešto ne znaš, vaga ti sama kaže“) do izbora semena i kvalitetnih sredstava za zaštitu, svaka odluka traži evaluaciji kroz merenja. Govorimo o izazovima u optimizaciji setve, biranju hibrida koji donose veću vrednost prilikom otkupa, te o kupovini mehanizacije u teškim vremenima. Za Bojana, odgovorno poslovanje znači premošćivanje jaza između preporučenih standarda i realnosti na terenu – načinom na koji kroz mudre investicije obezbeđuje stabilne i profitabilne prinose, uz očuvanje tradicije koju prenosi na naredne generacije.00:00 Uvod01:49 Od oranja do investiranja – kako jedan paor širi svoje imanje?03:06 Zašto smo prestali da se bavimo stočarstvom? Nismo mi birali, život je birao za nas.04:27 Ratarstvo daje više slobodnog vremena ILI ...?06:46 100 ha sa "Rakovicom" - kako se razvijalo poljoprivredno gazdinstvo u Banatu?08:53 Koliko vredi rod koji poljoprivrednik pokupi sa njive i da li je to SVE njegova ZARADA?09:54 Kada zaista počinje planiranje prolećne setve?11:12 "Ako nešto ne znaš, vaga ti sama kaže" - kako sam počeo da radim OGLEDE11:50 Postavljam oglede - šta zaista utiče na prinos12:42 Kad 2 hibrida daju isti prinos, šta onda presudi – kako izabrati unosan?13:51 Kada je pravo vreme za setvu – da li se držati preporuka ili iskustva?16:04 Zemljište u našem ataru: od crnice do "peska" – šta sve utiče na ujednačen prinos?17:17 Svaki prohod drljačom iznese 30l VLAGE iz zemlje!18:05 3 godine smo pratili rezultate ogleda i za OVO znamo da RADI! 19:35 Nama je zemlja ŽIVOT, kad je jednom zavoliš uđe ti u krv20:21 Koliko "hemija" utiče na prinos - Nije slučajno nešto skupo a nešto jeftino!22:17 Ima li smisla obuka za korišćenje pesticida, KO KOGA tu može da obučava?24:32 Mi koji radimo sa pesticidima - kako odgovorno nabavljamo prave količne?26:08 Kako zaštiti biljke na pravi način kada se mnoge aktivne materije povlače iz upitrebe?27:27 300 ha obrađujemo - svaka ruka u porodici pretvara izazove u uspeh28:25 EVO zašto bi država trebala više da podrži porodična gazdinstva30:18 Kako obnavljamo mehanizaciju u teškim vremenima za poljoprivrednike32:43 Subvencije - DA, ali poljoprivrednik NE MOŽE da bude neprijatelj države!35:01 Subvencije po hektaru ili po prinosu?38:24 U našem selu državnu zemlju niko ne radi!39:49 Kad robu predamo u zadrugu – ostaje samo da se molimo da nam je neko ne ukrade47:19 Zadruga može i da prevari, a roba nestane sa lagera50:22 Može li poljoprivrednik da razmišlja o finalizaciji prozvoda ili je nešto drugo preče?